Добар посао на дугачком штапу

У потрази за послом често не видимо „од дрвета шуму”. Омамљени обећањима и наводном добром зарадом о којој многи радници у Србији могу само да сањају, све више мушкараца одлучује да крене пут „обећане земље”. Тамо, напослетку често бивају преварени и изманипулисани.

Посредством одређених фирми они одлазе у Уједињене Арапске Емирате (УАЕ), Русију или Италију где остају без докумената и новца, а понеко због рада на црно заврши у затвору. Због нехуманих услова у којима бораве, напорног физичког рада на грађевини и по 15 часова дневно и нередовне исхране, већина њих суочава се са озбиљним здравственим проблемима.

У организацију оваквог нехуманог пословног аранжмана укључено је углавном на десетине особа, како оних које бораве на територији Србије, тако и других задужених за пријем и третман људи по доласку у „обећану земљу”. На први поглед, све изгледа легално – предузећа су регистрована, нуде добре услове боравка и рада, легалан посао и примамљиву зараду.

Снежана Елез, полицијски службеник у Управи граничне полиције МУП-а Србије каже за „Политику” да су жртве трговине у циљу радне експлоатације у до сада процесуираним случајевима углавном мушкарци, породични људи који се због материјалне немаштине и губитка посла јављају на огласе за физичке послове. Најчешће дестинације, када је реч о понудама за грађевинске раднике, су Руска Федерација и Дубаи у УАЕ, док се у Италији и Грчкој нуде послови брања воћа.

Српска полиција је у прошлој години расветлила један од до сада најмасовнијих случајева организоване трговине радном снагом.

Реч је о фирми која је путем огласа у новинама и Интернета нудила добро плаћене послове у Дубаију за грађевинаре. Нудили су месечну плату од 1.200 до 1.600 америчких долара, регулисан радни однос, добар апартмански смештај у хотелу, чак и кувара из Србије. Заинтересовани су морали да плате чланарину од 500 динара и да сами сносе трошкове визе и авионске карте од око 400 евра. До обећаног циља одлазили су у групама од по 30 до 40 људи, легално са туристичком визом.

На аеродрому у Дубаију их је сачекао власник тамошње фирме која је била у вези са организаторима у Београду. Тада им је одузимао пасоше уз изговор да су документа потребна да би обезбедио радне визе.

– Уместо хотелских апартмана, људи су били превезени у предграђа Дубаија где су живели у крајње нехуманим условима, у колибама и камп кућицама. У једној соби је углавном било од 20 до 40 људи, са само једним купатилом. Радили су на грађевинама, раштркани на вештачким острвима, у тешким условима.

Иначе, у Дубаију такве физичке послове обављају Индуси, Бангладежани, Кинези и држављани Србије, док су Арапи искључиво шефови – каже наша саговорница у МУП-у.

После почетног шока, непријатности су се само ређале једна за другом. Радили су по 15 часова дневно, без могућности за предах, оброк или цигарету. Преживљавали су са мало новца који су понели из Србије, а за храну су се једва некако сналазили. Када су почели да се буне, претили су им речима: „Послаћемо вас на ратиште у Ирак... А ваше породице ће вас баш тражити”.

Појединци којима је свега било доста,одлучили су да се јаве тамошњем инспекторату у Министарству рада. Међутим, фирма преко које су радили у Дубаију била је повезана са властима. Министар рада им се обратио и рекао да могу да приме 400 долара и да иду легално кући, а да ће их у противном предати полицији.

Неколицина „побуњеника” је отишла у полицију, која је због радног ангажовања без потребне дозволе против њих поднела захтев за покретање прекршајног поступка.

– Деветоро их је кажњено затвором у трајању од око 20 дана, после чега су депортовани за Београд. Један од њих се обратио медијима, на основу чега је случај и откривен – објашњава наша саговорница.

Београдска фирма која је посредовала у налажењу посла била је регистрована у Агенцији за привредне регистре, али за ту делатност коју је обављала није имала одобрење Министарства за економију и регионални развој. Уласком у њихове просторије полиција је нашла фотокопије пасоша и радних књижица за око 150 до 200 људи. Број откривених жртава прошле године био је 30.

После једномесечног рада на случају, поднета је кривична пријава против шест особа, пет идентификованих из Србије и једног за сада непознатог Јорданца. Сви су у бекству и за њима су расписане потернице.

Наша саговорница напомиње да је тешко открити и доказати такву радну и нехуману експлоатацију:

– Да би се открила трговина људима, потребна је сарадња државних институција и невладиних организација, као и медија. Превенција је најбоља у смислу да би требало објаснити људима да не наседају и да провере огласе и фирме. У доказивању дела од пресудне важности су сведочења жртава – наглашава Елезова.

--------------------------------------------------------

Рад у кући и проституција

У првих 11 месеци ове године у полицији није забележен случај сличан догађају из Дубаија лане или Русије из претпрошле године. Ипак откривене су три жртве радне експлоатације. У једном случају који се догодио на југу Србије, мушкарац је четири године силом, претњом и злоупотребом поверења искоришћавао две девојке које су тек постале пунолетне. Приморавао их је да раде кућне послове и да се истовремено проституишу. У другом случају мушкарац је страну држављанку приморавао да ради по кући, малтретирао је и све време обећавао да ће да је ожени.