Са ММФ-ом о реформама у енергетском сектору

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је јуче са представницима Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) коју предводи Анет Кјобе. Главне теме разговора биле су спровођење реформи и приоритетне инвестиције у енергетском сектору, саопштило је ресорно министарство, а преноси Танјуг.

Она је рекла да су у претходне две године направљени важни кораци на унапређењу институционалног и регулаторног оквира, пре свега доношењем измена Закона о енергетици, Закона о коришћењу обновљивих извора енергије (ОИЕ) и бројних подзаконских аката на основу ових закона. – Постављени су и амбициозни циљеви у реформској агенди, који су до краја прошле године већ испуњени у електроенергетском сектору, а напредак је остварен и у сектору гаса. Енергетска заједница означила је Србију као лидера у реформама у сектору eлектроенергетике и ОИЕ, а највише смо у региону напредовали по припремљености за спајање тржишта електричне енергије са тржиштем ЕУ – рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић. Унапређење регулаторног оквира подстакло је већа улагања приватног сектора, што показују два успешно реализована круга аукција за тржишне премије и повећање капацитета из ветра и солара у претходне две године за 85 одсто, а број купаца-произвођача повећан је 15 пута. – Када говоримо о јавном сектору, ускоро ће бити на мрежи једна ветроелектрана и једна соларна електрана у оквиру „Електропривреде Србије” (ЕПС), а уговорен је и пројекат изградње једног гигавата соларних електрана, са 200 мегавата батеријских складишта, а ради се на обезбеђивању финансирања – навела је она. Додала је да су у претходној години завршене битне капиталне инвестиције у термосектору, као што су изградња ТЕ Костолац Б3 и постројења за одсумпоравање у ТЕНТ А, које ће дати додатну енергетску сигурност и ускладити рад највећих термокапацитета са европским и домаћим еколошким прописима.

Навела је да је план приоритета у енергетском сектору ажуриран кроз измене полазних основа плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. године, са пројекцијама до 2030. године, чије је измене и допуне Влада Србије јуче усвојила.

Усвојеним Интегрисаним националним планом за енергетику и климу, као и новом Стратегијом развоја енергетике, заокружен је стратешки оквир развоја енергетског сектора и утврђени су правац и циљеви у енергетској транзицији до 2050. године, рекла је министарка. – То ће подразумевати значајна улагања у хидросектор и сектор ОИЕ и постепену декарбонизацију енергетског сектора, али уз обезбеђивање нових базних капацитета. У оквиру тога, један од сценарија разматра и могућност коришћења нуклеарне енергије после 2040. године – додала је Дубравка Ђедовић Хандановић.

На састанку је разговарано и о сигурности снабдевања у нафтном сектору у контексту најављених америчких санкција „Нафтној индустрији Србије”, као и о припремама за увођење цене емисије угљеника. Министарка је подсетила да је Србија у овом тренутку једина у региону припремљена за примену система за мерење, извештавање и верификацију емисија угљеника, који је услов за увођење цена емисија угљеника.

Објаснила је да су анализиране различите опције и начин примене цене емисије у енергетици и да решење које буде прихваћено треба да обезбеди одрживу декарбонизацију, чије ће последице бити прихватљиве за привреду, грађане и енергетска предузећа и која неће угрожавати сигурност снабдевања.

Нова шефица Мисије ММФ-а за Србију Анет Кјобе похвалила је изузетан рад у претходном периоду на успостављању стратешког и регулаторног оквира у енергетици и додала да је енергетски сектор важна компонента у разматрању актуелног програма Србије са ММФ-ом. Састанку у оквиру првог разматрања спровођења економског програма подржаног Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији крајем 2024. године и који не предвиђа коришћење финансијских средстава, присуствовао је и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.

Дубравка Ђедовић Хандановић: Реформе ЕПС-а добро напредују

Министарка је истакла да реформе ЕПС-а добро напредују и да је до сада спроведен највећи број мера на оптимизацији организације, пре свега у администрацији, кроз смањење броја управљачких нивоа у седишту и филијалама за 40 одсто. Поред осталог, унапређено је управљање ризицима у оквиру компаније, започет је рад на оптимизацији јавних набавки, а у припреми је и план декарбонизације ЕПС-а.