Рачвасто палацање

Имају ли ти људи, брата, сестру, мајку, оца, иког свог да им укажу како се то понашају, чудили су се грађани Србије гледајући посланике у првом вишестраначком сазиву Народне скупштине Србије, где једни друге називају "пацовским лицем", односно "стеоном жабом". Данас, 17 година касније, кад у парламенту, како сами тврде "народни изабраници", седе "лопови", "лопуже", "криминалци" и "убице", "издајници" су константна категорији свих ових година, народ се више ничему не чуди, "ма, сви су они исти, само на себе мисле". "Исти" се, међутим, чуде зашто "овај високи дом" има тако низак рејтинг у јавности, тражећи кривце за то свугде осим тамо где би их нашли у парламенту и сопственом понашању.
О том првом вишестраначком сазиву данас сви посланици говоре као сазиву који је радио у најпристојнијој атмосфери, сваки наредни бивао је "обогаћен" новим погрдним изразима за политичке противнике, било је и претњи са скупштинске говорнице, обезбеђење је тукло радикале 1994. године, радикали су поливали водом председника Скупштине 2001, па су после тога смишљене и новчане казне за посланике којима скупштинска говорница служи да говоре о свему што им на памет падне, а што би, по њиховој оцени, било важно да "чује јавност". Како у овом садашњем сазиву, тако рећи, нема баш ниједне странке која у неком периоду није била на власти, јавност се наслушала прича о "лоповлуцима" разним, а нема никог ко, према овим наводима, није ојадио државу, дакле "грађане Србије, пореске обвезнике" за милионске суме. У девизама, дабоме.

Говори шта ко хоће, без обзира на упозорења да "то није на дневном реду", а кад председавајући баш "претера" са упозорењима, умеју посланици и да му подвикну, као недавно Владан Батић (ДХСС) Милољубу Албијанићу: "Немојте да вам се више догоди да ме прекидате, јер ћу бити непријатан према вама. Ви, Алигрудићу, будите пристојни, видите председавајући, ово неваспитано створење ми је два пута рекло ’срам те било’, али не могу да се бавим њиме, за њега су надлежне друге институције". Умеју посланици и да упуте извињење, па се Алигрудић одмах извинио Батићу зато што је добацивао из клупе, али "био сам испровоциран, то што неко живи у илузији да је занимљив то је његова ствар, но не бива да нас оптерећује том илузијом".

Батић је тражио да у скупштину дође "Млађан Динкић родоначелник корупције у Србији", а Снежана Стојановић-Плавшић (Г17 плус), уз разумевање Батићеве фасцинираности Динкићем и уз констатовање да од Динкића већег борца против корупције нема, одговорила је вицем: "Господине Батићу Србијом кружи виц да се главни одбор ваше странке одржава у Централном затвору – тамо се налазе истакнути функционери ваше странке, окривљени за афере ’Индекс’, ’Генекс’..." Батић је колегиници обећао да ће Динкић једног дана бити тамо где му је и место: "иза решетака, због гашења четири банке, Националне штедионице, ’кипарских пара’, за утеху одвешћемо га тамо без лисица на рукама, ипак, није ред био је министар".

Лисице за Динкића обећали су, пре тога, и радикали, Александар Вучић је Динкићу на седници парламента рекао: "Ви сте, не могу да тврдим да сте баш највећи, али један од највећих пљачкаша у савременој историји Србије. Пљачкали сте преко Националне штедионице, Евроаксис банке, Вексим банке и свега осталог и зато ћете одговарати". Динкић је одвратио: "У свом животу ништа украо нисам, нисам лопов, али ви јесте убица". На Вучићево питање да му каже кога је убио, Динкић није одговорио.

Својих "пет минута" за утврђивање шта је ко украо и како се понашао, имали су недавно и посланици ЛДП-а и Нове Србије. Како је то потрајало, за реч се јавио Душан Бајатовић (СПС): "Пита ме колегиница Колунџија где сам се сад ја препознао, па у члану 104. У ствари јавио сам се зато што ми је досадно, а и што да говоре само ови из ЛДП-а и Нове Србије, осим тога, предлажем да позовемо службенике МУП-а да попишу све ове оптужбе које једни о другима изговарамо, па да почне да ради тај Специјални суд".

Полиција, наравно, није дошла, а ни Бајатовић, очигледно, није мислио озбиљно. Да ли су остале многобројне изречене оптужбе биле озбиљне, тешко је рећи. Зависи од тога ко ће с ким у којем тренутку ући у неку коалицију. Видели смо, све коалиције су овде могуће. Тако је, на пример, Милош Алигрудић (ДСС) оптужио Демократску странку да ради у интересу страних држава. Кад га је Душан Петровић (ДС) са скупштинске говорнице питао: "Оптужисте ли ви то нас да смо издајници?", Алигрудић је с места одговорио: "Да". Пет дана касније ДС и ДСС заједно су формирали владу и сложно изјавили да све што су рекли нису мислили озбиљно; "ма, свашта се каже у жару политичке борбе".

Сви наречени се после питају ко руши углед парламента и зашто грађани лоше мисле о свим политичарима, а мисле, сведоче истраживања јавног мњења. Било је покушаја и предлога да се утврди списак забрањених речи у скупштини, али од тога се одустало са образложењем да је "наш језик богат, па ће се увек пронаћи нека реч која није на списку, чим је нема онда је дозвољена...". Пробало се и с новчаним казнама и данас неки аналитичари и социолози сматрају да би новчано кажњавање помогло. Међутим, у новом Пословнику неће бити новчаних казни зато "што партије које хоће да праве циркус, радиће то без обзира на санкцију". Да је то тако сведочи пример из првог постпетооктобарског парламента, када је Наташа Мићић, тадашњи председник, казнила радикале са више од два милиона динара и на крају, кад ништа није помогло искључила целу посланичку групу, укључујући и два посланика који тог дана нису били у скупштини, са седнице. Њен наследник Предраг Марковић изрекао је свега пар казни, "није моје да васпитавам посланике, то је ствар домаћег васпитања, а грађани ће ценити на изборима понашање свакога од нас". И Оливер Дулић, садашњи председник парламента, држи се сличних принципа, као и Марковић. И сами посланици ће рећи да је једини меродаван за пресуђивање о њиховом понашању – народ на изборима. "Суђења" су, по закону, сваке четврте године, али, као што је опште познато, овде се у "суднице" иде много чешће. Одговор на питање зашто ниједна власт не може да потраје пун мандат него су нам избори увек бар мало пре тога, можда лежи и у оваквом понашању политичара.