Деоница Прељина-Пожега до 28. јуна

Сви радови на деоници ауто-пута Милош Велики Прељина-Пожега биће завршени до 28. јуна, изјавила је данас министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић и истакла да се тренутно гради 504 километара аутопутева и брзих саобраћајница од планираних око 850 км нових путева.

Она је рекла за Тан‌југ да ће само ове године бити завршено око 170 километара и то 90 км ауто-путева и 80 км брзих саобраћајница. 

Софронијевићева је истакла да ће ове године бити завршена и деоница Кузмин-Сремска Рача, да је планирано да се на Моравском коридору заврши још једна значајна деоница, од Врњачке Бање до Врбе и касније до Адрана, као и да се до краја године планира доношење Просторног плана Србије.

Према њеним речима, деоница од Прељине до Пожеге јесте кратка по дужини али је врло захтевна у грађевинском смислу, јер се на њој налазе два велика тунела, сваки по 2,8 км дужине, укупно четири тунелске цеви.

"Они су углавном завршени, остале су још неке функционалне пробе. Били су и најзахтевнији и због тога смо можда доводили у питање завршетак радова, али радови се проверавају сваки дан и теку јако добро. Надам се да ћемо се сви обрадовати на Видовдан ове године, јер ће то за наше возаче, значити много бржи пут до Црне Горе, до мора и много бржи пут рецимо до Чајетине, Златибора", рекла је она.

Истакла је да ће тај пут гарантовати и много већу безбедност учесника у саобраћају, јер се он као и сви други путеви који се тренутно граде, а гради се 504 км брзих саобраћајница и ауто-путева, граде најквалитетнијим материјалима и од  компанија које гарантују квалитет и уграђеног материјала и финалног производа, то јест. пута.

Нагласила је да је изузетно појачана контрола над извођењем радова и уградњом грађевинског материјала што је већ сада почело да даје резултате. 

Говорећи о томе које ће још деонице ове године бити отворене навела је да ће бити отворена деоница Кузмин-Сремска Рача, дужине 18 км, где је реч о пуном профилу ауто-пута који ће бити један од приступа према Републици Српској и Босни и Херцеговини.

"Званични назив пута је ауто-пут Београд-Сарајево и требало би да буде завршен до краја ове године. На том путу се гради интегрисани гранични прелаз са БиХ и ту смо сада у преговорима јер је њихов рок завршетка мало касније и преговарамо ако би могли мало да убрзају радове да бисмо пустили ту деоницу пре Нове године", рекла је она.

Навела је да је мост на Сави потпуно завршен, а степен реализације на деоници Кузмин-Сремска Рача је сада већ прешао 80 одсто.

Према њеним речима, радоваће се и људи који користе Моравски коридор, на коме је пуштена деоница од Појата до Врњачке Бање а план је да се до краја ове године заврши још једна значајна деоница, од Врњачке Бање до Врбе и касније до Адрана.

Подсетила је да је у фебруару ове године у саобраћај пуштено 32 км на Дунавском коридору, што омогућава да се до Доњег Милановца и Кладова дође брзо и сигурно. 

"То је прелеп део наше земље, али имам утисак да највише због лошег пута људи заобилазе и прескачу и Доњи Милановац и Лепенски вир и Кладово. Дакле, ради се на завршетку још око 36 км колико је остало на Дунавском коридору, 32 км су већ пуштена у саобраћај. Мислим да то неће бити до краја године, али свакако у првом кварталу 2026. године ће и тај део Србије практично бити покривен, новим безбедним и сигурним путем", истакла је Софронијевићева. 

Најавила је и улагања у водни саобраћај и истакла да се поред проширења и реконструкције луке Прахово, што се финансира искључиво средствима из републичког буџета улагања односе и на проширење капацитета луке Богојево. 

"Имамо и један врло значајан пројекат који деценијама не може да се реализује, а то је извлачење потопљене немачке флоте из Дунава где је 21 брод. То се ради зато што је на том делу Дунава ширина пловног пута 90 метара, а требало би да буде дупло већа, 180 метара, јер се једино тако омогућава безбедна пловидба Дунавом", истакла је она.

Говорећи о ваздушном саобраћају, нагласила је да постоји линија раста, када је реч о нашем највећем националном аеродрому Никола Тесла а да се и на осталим аеродромима бележи повећање броја путника. 

Према њеним речима, посебна радна група владе прати реализацију изградње и осталих обавеза по концесионом уговору са компанијом Ванси и то све добро иде. 

"У складу са просторним планом Републике Србије, развија се и мрежа такозваних малих аеродрома који ће омогућити да се рецимо на неким атрактивним туристичким дестинацијама туристичким обавља и линијски или ванлинијски авио-превоз. Наша земља има изузетно уређену регулативу када је ваздушни сектор у питању. Имамо и закон о дроновима, пратимо све најбоље правне тековине из Европске уније и ту смо усаглашени скоро 100 одсто. Остаје још неки подзаконски акт да се донесе, да бисмо имали 100 одсто усаглашеност са свим европским, односно међународним стандардима", рекла је она Тан‌југу.

Одговарајући на питање какву грађевинску активност очекује у Србији у наредном периоду рекла је да смо после изузетног тренда раста ранијих година, имали тренд заравњења линије, да последњих шест месеци постоје велика ометања и да се појавила општа несигурности због које се људи теже одлучују да улажу новац и да граде. 

"Међутим, чини ми се да се та ситуација лагано мења набоље и да, то видимо по броју поднетих захтева за грађевинске дозволе, да и у домену станоградње, и у домену извођења радова на објектима јавне намене, имамо поново мали раст. Ја се надам да ће ти трендови бити и у најскоријој будућности", истакла је Софронијевићева.

Додала је да у Србији тренутно има око 170.000 активних градилишта, и то законите градње, са грађевинском дозволом и пријавом радова. 

Када је реч о бесправној градњи, оценила је да се она може назвати болешћу друштва и да се држава са њом неуспешно бори још од 1997. године а да је у међувремену доношено доста закона који су покушавали да реше овај проблем, али да ниједан то није успео у потпуности.

Према њеним речима тренутно је на снази Закон о озакоњењу објеката који се примењује, а нацрт новог закона није у плану.

Истакла је да је ово питање са којим држава мора да се суочи док се не донесе нови закон и да то није ствар само једног министарства, већ целе владе.

"Ради се о проблему који захтева колективну памет. Не можемо то оставити нерешеним. Имамо људе који су уредно поднели захтеве и који могу да озаконе своје објекте у складу са важећим законом. Ја препоручујем да се то учини. Међутим, као и после доношења сваког закона, имамо и нову бесправну градњу. Без обзира на чињеницу што је бесправна градња од 2.000 године кривично дело, нико се на то не обазире. Радује ме чињеница да је Треће основно тужилаштво кренуло да доноси решења, чак и да одређује притворе за бесправне градитеље, јер је и то  сем што је репресивна, и превентивна мера нове бесправне градње", истакла је Софронијевићева.

Навела је и да се планира да Србија до краја године добије просторни план и додала да наша земља има електронске грађевинске дозволе и да је у топ 10 земаља на свету на последњој Дуинг бизнис листи Светске банке по брзини издавања грађевинских дозвола.

"Шта то вреди ако немате план. Онда немате могућност ни да издате ту дозволу. Дакле, планови су слово А у азбуци. Просторни план Републике Србије је оно што је устав за сваку државу у својој области, у области планирања простора, планирања и уређења простора. Доношење просторног плана је започето 2021. године, одржане су све јавне расправе, али од тада се ништа није дешавало", рекла је она.

Истакла је да је њен предлог био да влада донесе одлуку да се поново одржи јавна расправа о просторном плану Србије и да ће он важити од 2025. до 2035. године.

Просторни план, како је нагласила, налази се на врху пирамиде и са њим морају да се усагласе сви планови нижег реда. 

Софронијевићева је поручила да сви закони у области градње морају да се поштују и да је циљ да више не буде ни дивље градње, ни дивљих градилишта.

"Као министар ћу се трудити да се од почетка до краја поштују закони   да нам се више никада не би десило ово што нам се десило у Новом Саду, а што је оставило траг на свима нама", нагласила је Софронијевићева.