Неизвесни избори за председника Пољске

Овације у изборном штабу Рафала Тшасковског 18. маја, након објављивања резултата првог круга председничких избора у Пољској, нису биле гласне. Таква је била и његова победа. Градоначелник Варшаве, којег подржава премијер Доналд Туск и његова центристичка партија Грађанске платформе (ПО), освојио је 31,4 одсто гласова, док је његов главни супарник Карол Навроцки, кандидат националистичке странке Право и правда (ПиС), добио 29,5 процента подршке. Према анкетама, за данашње одлучујуће гласање Тшасковски, који је важио за убедљивог фаворита пред први круг, сада има само један проценат предности и покушава да избегне болну репризу од пре пет година, када је за длаку изгубио од одлазећег председника Анджеја Дуде.

Исход избора могао би означити потпуни раскид с прошлошћу у којој је Пољска била трн у оку Европске уније. За време ПиС-а на челу извршне власти од 2015. до 2023, године, Варшава је била у сукобу са Бриселом због рестриктивних закона о абортусу, притисака на ЛГБТ плус заједницу, корупције и урушавања владавине права. Главни камен спотицања био је то што је ПиС наводно поставио своје судије у Уставни суд, што је ЕУ описала као напад на независне институције и због тога замрзла исплату милијарди евра из својих фондова. Тускова влада обећала је ЕУ да ће решити тај проблем. Али Дуда је као шеф државе у неколико наврата ветом спречио законе који се односе на реформе судства. Ако Тшасковски победи, он обећава да ће убрзати напоре за институционални ресет, док би долазак Навроцког у Председничку палату највероватније зацементирао садашњи статус кво.

За пољске центристе, реч је о повратку владавине права, а за њихове супарнике о новом поглављу политичке борбе за контролу над државним институцијама.

„Под Туском демократија може бити отворено прекршена у наводно демократске сврхе”, рекао је Пјотр Глињски, бивши потпредседник владе из редова ПиС-а, осврћући се на то што је актуелна власт сменила „пропагандисте ПиС-а с чела националне телевизије”.

Из угла спољне политике ови избори одржавају се у тренутку када Варшава излази на међународну сцену. Рат у Украјини је померио центар гравитације континента ка истоку, а Пољска је регионални тешкаш са 37 милиона становника. Њена позиција у Европи најважнија је у последњих неколико векова, сматра Адам Шлапка, пољски министар за европске послове. Иако оба кандидата подржавају Кијев у рату против Русије и залажу се за јачање сопствене одбране, Тшасковски је ближи Бриселу, а Навроцки Вашингтону, њега је амерички председник Доналд Трамп почетком маја угостио у Белој кући. Стога, ако Навроцки победи, Трамп ће вероватно више сарађивати с њим, а не са Туском, што би додатно продубило јаз између владе и председништва.

Чини се да је Украјина постала талац ових избора, у великој мери због резултата кандидата крајње деснице у првом кругу. Славомир Менцен, трамписта из евроскептичне Конфедерације, био је трећи са 14,8 одсто гласова. Он сматра да Пољска не би требало да шаље мировњаке у Украјину, али је оправдао војну помоћ из прагматичних разлога, тврдећи да је то у интересу његове земље. Међутим, често критикује Володимира Зеленског због недостатка захвалности и оптужује га да искоришћава пољску владу. Неочекивано, четврти је завршио Гжегож Браун за кога је гласао 6,3 одсто бирача, једини посланик који је 2022. у парламенту гласао против резолуције која изражава солидарност с Украјином. Док се Туск противи слању војника у случају примирја, а украјинско чланство у ЕУ условљава начином на који се Кијев носи с историјским споровима око масакара Пољака од стране украјинских партизана у Другом светском рату, Тшасковски је обећао да ће ограничити бенефиције „за неке украјинске избеглице”.

„Постали су више ПиС него ПиС,” цинично је прокоментарисао Јацек Чапутович, тамошњи бивши министар спољних послова.

Исход данашњег гласања зависиће у великој мери од тога коме ће се приклонити бирачи Мецена. Идеолошки су ближи Навроцком, али неће добити подршку свих, јер они подржавају слободно тржиште, док је ПиС етатистички настројен. Са друге странке, многи у првом кругу гласају из протеста према режиму, док у другом често гравитирају ка центру, као што је недавно био случај у Румунији, чему се надају и присталице Тшасковског. Ипак, аналитичари сматрају да ће тас на ваги бити они бирачи који су пре две недеље остали код куће.