Убице тенкова шаљу у историју и десантне трупе

Рат је суров. Доноси страдање и патњу. Али рат исто тако доноси и напредак јер он утиче на све сегменте друштва. Покреће економију, медицина тражи нове начине за лечење рањених, друштво одбацује застарела схватања и норме. Рецимо, џез је настао као реакција на стрес и патње које је цивилизацији донео Први светски рат.

Авион је током Великог рата био оружје. После тога је постао средство за најбржи и најкомфорнији превоз људи. Атомске бомбе су у Хирошими и Нагасакију убиле стотине хиљада људи а онда је нуклеарно оружје спречило трећи светски рат. И радар је развијен за потребе одбране, а данас нам доноси метеоролошке податке. И да, не заборавимо интернет. Он је првобитно био намењен комуникацији командних центара у случају трећег светског рата.

Наше време изнедрило је дрон, летелицу којом се управља са даљине и може да се користи за разне намене – од извиђања до борбених дејстава. Свет је његове потенцијале увидео у сукобу Азербејџана и Јерменије 2022. године. Тада је турски „бајрактар” помогао Азербејџану да неутралише јерменску артиљерију и одбије нападе оклопних јединица.

Тај сукоб, односно дронови, у значајној мери су обликовали време у којем живимо. Наиме, да су Руси мало више пажње посветили рату у свом комшилуку, свет данас не би ишчекивао да Трамп испуни своје предизборно обећање и заустави рат у Украјини. Можда би се Путин и Зеленски одавно договорили да прекину крвопролиће два братска народа. Али то није био случај, због озбиљног пропуста Москве.

Подсетимо се – почетак руске специјалне војне операције у Украјини одвијао се као на војној вежби. Десантирање елитних јединица дубоко у територију непријатеља, оклопни клинови који великом брзином окружују непријатеља подсећали су на операцију „Барбароса”, када су Немци 1941. године напали СССР.

А онда су руски тенкови почели да експлодирају услед погодака ракета које су стизале одозго, из ваздуха. Камиони са снабдевањем за трупе су десетковани, колоне заустављене. Све то учинио је већ споменути „бајрактар” који је пратио напредовање Руса и дејствовао по кључним циљевима.

Дронови су Украјини помогли да преживи. У Кијеву су видели шта су „бајрактари” учинили у сукобу на Кавказу и набавили су исто оружје. Москва је оружје управљано на даљину набавила нешто касније – у Ирану. Та земља је дронове упознала када је приземљила један амерички извиђачки дрон. У Техерану су одлучили да и они обезбеде то оружје. Због санкција нису успели да ископирају амерички дрон па су се окренули једноставном решењу. Направили су летелицу коју покреће двотактни мотор кинеског скутера и на то додали бојеву главу. Добили су једноставан али успешан „шахед”, са којим је Русија успела да поврати иницијативу.

Да се разумемо: дрон није потпуна новина. Историја бележи да су Аустријанци још 1849. године пробали да бомбардују Венецију из балона без посаде. У Енглеској је 1917. године направљена даљински управљана мета за вежбе гађања. Немци су у Другом светском рату користили навођене бомбе и авионе напуњене експлозивом. И тако даље, до рата у Кореји, сукоба у југоисточној Азији, јеврејско-арапских ратова. Увек је ту била нека врста теледириговане летелице. Касније су се појавили и навођени гусеничари, чамци који сада носе ПВО ракете, па и подморнице.

Ипак, дрон није пружио свој потпуни капацитет до појаве сателитских веза и сензора који виде по мраку, и по сваком времену. Један од таквих дронова, тачније модел „предатор”, који је полетео из Албаније, снаге Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске су 5. септембра 1995. године обориле код Невесиња. Неколико дана касније оштећен је још један „предатор”, који је снимао положаје ВРС, па су га оператери намерно усмерили да удари у брдо.

Термин дрон потиче из енглеског језика у којем означава мужјака пчеле која не сакупља полен и служи само за размножавање. Такве пчеле бучно зује, попут мотора дронова. А они су у улози оружја стигли до тачке када ће војсковође морати да преиспитају начин ратовања као до сада. Јер искуство рата у Украјини је показало да дронови наоружани кумулативним бојевим главама успешно неутралишу тенкове. Оклоп је најтањи са горње стране тенка, због чега посаде постављају свакојаке скаламерије у виду кавеза који би требало да спрече дронове да им приђу. Тако дрон који кошта неколико стотина евра уништава тенкове који коштају десетак милиона евра.

Опстанак тенка на бојном пољу је само једна непознаница. Ту је и будућност ваздушно-десантних јединица. Питање је како би јуришне трупе уопште доспеле до зоне десантирања. Јата дронова вођена вештачком интелигенцијом могла би да се обруше на авионе и хеликоптере и десеткују нападаче. То је питање на које мора да одговори Пентагон. Без јасног одговора на то, Пентагон ће елитне 101. и 82. ваздушно-десантне дивизије морати да преведе у пешадију. Исто важи и за нашу 63. падобранску.

И артиљерија се суочава са питањем шта и како даље. Оруђа и посаде које пружају блиску подршку превише су изложени. Дронови су идеални и за нападе на линије снабдевања у непосредној позадини фронта. Чак и за нападе на поједине војнике који на отвореном простору немају где да се сакрију. Само ноћ пружа какву-такву сигурност.

Наравно, ниједно оружје није баш сто одсто савршено да не може да се неутралише. Уз помоћ система за ометање радио-веза, и Руси и Украјинци су успели привремено да неутралишу опасност која је препознатљива по зујању. Дронови су губили команду и падали без контроле. Ипак, и то је убрзо превазиђено. Неко се сетио да искористи жицу као систем за навођење. Попут ракете „маљутка”. Командни модул и дрон повезани су танким каблом који се одмотава како се летелица удаљава према непријатељским положајима. Она је отпорна на сметње и може да се прекине само физичким путем – да пукне или да је неко пресече. Управо такви дронови су Украјинцима задали највише муке током повлачења из Курске области.

Војска Србије је помно пратила шта се догађа у Украјини. Вођена тамошњим искуством набавила је више стотина дронова, од најмањих до веома сложених летелица за електронско и оптичко извиђање. Неки су стигли из Кине, део из Израела.

И Приштина је наводно набавила „бајрактаре”. Тамошње власти тврде да су они намењени борби против српских тенкова који би наводно могли да угрозе лажну државу. Али оно што упорно прећуткују јесте чињеница да Србија има најбоље ПВО системе на Балкану. И Хрвати то признају.

„Бајрактар” је велики циљ. А Срби су изузетно добри у противваздушној одбрани. Први авион у историји је оборен 1915. године изнад Крагујевца. То је учинио тобџија Радоје Љутовац из Трстеника. Срби су оборили и први невидљиви авион. Онај Ф-177 што је пао код Буђановаца 1999. године. Тада смо оборили и будућег начелника америчког ваздухопловства, чији Ф-16 се срушио на обронке Цера. И да, да не заборавимо она два „предатора” која су 1995. године неутралисали Херцеговци.

У сектору безбедности, будућност дронова ће свакaко бити надзор границе. Посебно у време великих миграција. Дронови будућност имају и у противпожарној борби, да прате развој шумских пожара и помогну у њиховом гашењу. Ту је и пољопривреда са потребама за запрашивањем усева и борбе против штеточина. Могућности су неограничене а добра је вест да је приватна иницијатива у нашој земљи добрано загазила у воде развоја дронова. Ту смо знатно испред многих других европских земаља.