Володимиров удар на Владимира

Украјина je показала да ипак не жели мир. Дан уочи преговора у Истанбулу Кијев је Москви задао можда и најтежи ударац у рату чији се крај никако не назире. Острашћени енглески медији напад дроновима на базе руских стратешких интерконтиненталних бомбардера пореде с Перл Харбором, док нешто умеренији Европљани повлаче паралелу с операцијом „Барбароса”, кад су немачке снаге 22. јуна 1941. године, током Хитлеровог напада на СССР, на земљи уништиле више од 1.500 совјетских авиона.

Украјинци тврде да су у нападима на најмање четири аеродрома дубоко унутар територије Русије уништили 40 авиона. Снимци показују напад дроновима на стратешке бомбардере Ту-95, НАТО ознаке „медвед”. Иако су већ одавно застарели и не производе се од 1993. године, и даље могу да носе нуклеарно оружје и лансирају хиперсоничне ракете. Баш као што је то случај и с америчким бомбардерима Б-52.

У Кијеву тврде да се међу уништеним летелицама налазе и авиони типа ТУ-22, затим руски авакс А-50 и бомбардери ТУ-160.

Али, међу објављеним снимцима нису и они који би потврдили штету на бомбардерима ТУ-160. Они су понос руске флоте, а занимљиво је да је део тих летелица Москва купила управо од Украјине након распада СССР-а. Ти авиони обично се стационирају на аеродрому у Енглесу, код Саратова. Део флоте виђа се и на аеродрому у Казању, где се налази велики центар за сервисирање авиона.

Оно што за сада знамо јесте да су Украјинци у акцији „Паукова мрежа” напад извели са 117 дронова који су били сакривени у преправљеним бродским контејнерима с дуплим кровом. Возачима камиона којима су превожени контејнери речено је да се зауставе на тачно одређеним тачкама, одакле су дронови полетели ка циљевима. Изгледа да возачи камиона нису знали шта превозе, баш као што је то био случај и приликом напада на Кримски мост 8. октобра 2022. године. Тада је експлозив био сакривен међу теписима који су путовали преко Кавказа. Иначе, до прекјучерашњег напада, удар на Кримски мост био је највећи војни ударац за Путина.

Украјинци ништа нису препустили случају. Постоји најмање један снимак на којем се виде руски грађани који су покушали да уђу у контејнере из којих су полетели дронови. Кад би отворили врата, уследила је експлозија која је вероватно служила да сакрије трагове.

Украјинци тврде да су онеспособили 34 процента руске стратешке авијације. Један од камиона с дроновима упућен је и на полуострво Кола, код Мурманска. Иако је првобитно јављено да су нападнути аеродроми код Мурманска, касније се показало да то није тачно. На мети је био аеродром код Оленегорска, где се налазе бомбардери ТУ-95 и ТУ-22. Изгледа да су Руси управо тамо претрпели највећу штету. На једном од снимака са друштвених мрежа војник каже да је све уништено. Иза њега се виде стубови дима и један топ ПВО који је прекривен цирадом.

Међу циљевима је био и аеродром Белаја, северно од Иркутска. Тамо су стационирани бомбардери ТУ-22 и пресретачи МИГ-31. Спекулише се да су на удару били и аеродроми Северни, источно од Москве и у Рјазању, где се на сателитским снимцима могу видети авиони типа ТУ-95, ТУ-22 и ИЛ-76.

Међу првим вестима о прекјучерашњем нападу провукла се и информација о нападу на базе руских нуклеарних подморница у Североморску. Представник локалних власти рекао је да то није тачно и да је реч о снимцима напада код Оленегорска.

С обзиром на то да Русија већ дуго не користи стратешке бомбардере у рату у Украјини, овај напад је очигледно имао циљ да директно нанесе штету Владимиру Путину. Зашто њему? Па зато да би показали да Русија није у стању да брани своју територију. Осим тога, стратешка авијација је, може се рећи, Путиново чедо. Он је после кризе настале након распада СССР-а инсистирао да се нуклеарне стратешке снаге што пре обнове. Лично је летео за командама једног бомбардера ТУ-160, чиме је градио имиџ способног и одлучног вође.

Поставља се питање зашто је напад извршен дан уочи наставка преговора у Турској. Чини се да Зеленском није стало до мира. И да има нешто лично с Путином. Очигледно му није стало ни до мишљења Доналда Трампа, који на све начине покушава да руског лидера приволи на мир.

Сви се сада питају како ће Русија да одговори на овакву провокацију. Истог дана су на циљеве у Украјини испаљена 472 дрона, али то није одговор какав се очекује од Путина. Москва на располагању има низ могућности с којима би рат могао да уђе у нову фазу. Ако баш жели да затегне ствари, може да почне да бомбардује и руши мостове преко Дњепра. Преко тих мостова прелази сва опрема коју добија украјинска војска на фронту. Многи се питају зашто Русија избегава те циљеве иако су они вероватније најслабије тачке украјинске одбране.

Међу вредним метама је и украјинска железница, коју многи зову други фронт. Она превози највећи део војног снабдевања и припаднике војске. Украјина би без железнице имала озбиљне проблеме да одржи фронт.

Једно од питања након прекјучерашњег црног дана за руско ваздухопловство јесте на који начин су Украјинци повезали пилоте и дронове. С обзиром на даљину, радио-веза отпада као могућност. Преостаје интернет. Руси ће свакако пробати да одгонетну чији сателити су коришћени.