Четвртак, 17.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нуклеарни ултиматум Техерану

Иран одбацио амерички захтев за прекидом обогаћивања уранијума као стопроцентно неприхватљив
(EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH)

Сједињене Држава појачавају притисак на Иран да прихвати нову верзију нуклеарног споразума или да се у супротном суочи са озбиљним последицама, али врховни вођа Исламске Републике одбацује идеју одустајања од обогаћивања уранијума, што је кључни амерички захтев.

Вашингтон је преко посредника у Оману послао Техерану писани предлог договора пошто је претходно размотрио два извештаја Међународне агенције за атомску енергију (ИЕАЕ), задужене за контролу споразума из 2015, у којима се Иран оптужује да крши режим мониторинга и да складишти више високообогаћеног уранијума него што саопштава. Иран је одбацио саопштење ИАЕА оптужујући агенцију УН да се ослања на „податке фабриковане у Израелу”.

Врховни вођа ајатолах Али Хамнеи изјавио је да је амерички захтев за обуставом обогаћивања уранијума „стопроцентно” против интереса земље која нема амбиције прављења атомске бомбе, што је вишегодишња оптужба Запада. „Обогаћивање уранијума је кључ нашег нуклеарног програма, а непријатељи су се фокусирали на обогаћивање”, поручио је Хамнеи.

По ономе што се зна, амерички предлог позива Иран да обустави свако обогаћивање уранијума и предвиђа стварање регионалног конзорцијума за производњу нуклеарне енергије који би окупио Иран, Саудијску Арабију, друге арапске земље и Сједињене Државе. Посредници из Султаната Оман предлажу и да Иран на три године „замрзне” обогаћивање уранијума у замену за „прелазни договор” који укључује суспензију санкција. Друга опција је конзорцијум.

Иран чврсто држи своју позицију и инсистира на праву да уранијум за мирнодопске сврхе обогаћује на сопственој територији, а не у Саудијској Арабији, Катару или Уједињеним Арапским Емиратима, како предлажу Американци. Иран такође одбија да постојеће залихе пребаци ван граница земље.

Техеран жели да се ослободи огромног притиска санкција које разарају иранску економију, а његов кључни адут је повећање броја центрифуга које обогаћују уранијум до степена који није далеко од могућности прављења атомске бомбе.

Иран и САД су сада у ситуацији да претњама одговарају на претње. После седам рунди преговора шефа иранске дипломатије Абаса Арагчија и специјалног изасланика Доналда Трампа за Блиски исток Стива Виткофа, којима посредује Оман, ствари се враћају на полазну тачку.

Трамп је у више наврата изјављивао да је споразум „на дохват руке”, што подсећа на његова обећања о завршетку украјинског рата за 24 сата. Какав ће бити одговор шефа Беле куће који је нуклеарни споразум унилатерално раскинуо 2018, а од преузимања другог мандата не одустаје од политике „максималног притиска” на Иран, заводи нове санкције и прети војним ударом уколико споразум не буде склопљен?

Да ли би Трамп напустио позиције својих претходника и дао зелено светло Израелу чији премијер дуже од деценије заговара војну опцију решавања иранске нуклеарне кризе? Да ли би се Американци придружили удару?

Израелци су незадовољни што су Американци са острва Дијего Гарсија у Индијском океану повукли шест стратешких бомбардера Б-2 и што је те воде напустио суперносач авиона „Хари Труман”, али Бенјамин Нетанјаху капиталише на „јастребовима” америчке администрације који заговарају неку врсту војне акције против Ирана, процењујући да Техеран манипулише куповином времена. Рачуна да ће Трамп изгубити стрпљење.

Неки медијски извештаји тврде да је Ријад, који је против оружане ескалације, већ упозорио Техеран да прихвати договор са Трампом или се у супротном суочи са израелским нападом. Ту поруку је, наводно, прошлог месеца пренео саудијски министар обране принц Халид бин Салман који је био амбасадор у Вашингтону у време Трамповог првог мандата.

Уколико нуклеарни преговори доживе крах, опасност ширења оружаног сукоба по Блиском истоку постаје реална. Иранци су, под претњом нових напада, убрзано обновили противваздухопловну одбрану коју су Израелци гађали октобра 2023. и априла 2024. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.