Око 40 малишана чека на трансплантацију

Више од 100 учесника из европских земаља – од Шпаније до Белорусије – дискутује два дана у Београду о изазовима и перспективама пресађивања органа, на скупу који поводом Националног дана донора организује удружење „Донорство је херојство”. Циљ је да се размене искуства, представе модели успешних трансплантационих система и отвори дијалог о неопходним реформама у Србији, где на трансплантацију чека око 1.800 пацијената, међу којима је четрдесеторо деце на хроничном програму хемодијализе.

Упркос благом побољшању последњих годину дана, просечан број урађених трансплантација у претходних пет година износи само 17 годишње. Овим темпом, потребно је неколико деценија да би свим пацијентима који се тренутно налазе на листи чекања били пресађени органи, наглашено је на скупу.

Једна од кључних порука с отварања конференције јуче је неопходност хитне измене Закона о пресађивању људских органа, чији је члан 23 још пре више од четири године проглашен неуставним. „Нови закон мора да омогући грађанима да на јасан, лак и приступачан начин изразе своју вољу у вези с донирањем органа и зато је потребна хитна законска реформа, институционална подршка и озбиљна јавна кампања, како би се спасило што више живота и вратило поверење у трансплантациони систем у Србији”, истакнуто је.

„Од 1. јануара до 1. јуна 2025. године у Србији је реализовано девет донора. У том временском оквиру обављено је укупно 24 кадаверичних трансплантација органа и 16 трансплантација рожњача. Трансплантирано је седам срца, пет јетри и 12 бубрега. Нажалост, у десет случајева породице нису дале сагласност за донацију органа преминулих чланова. Укупан број трансплантираних пацијената у овом периоду износи 40”, рекла је др Ружица Јовановић, директорка Управе за биомедицину.

Бранкица Јанковић, повереница за равноправност, сматра да питање трансплантације органа није само медицинско, већ и дубоко људско и правно питање које се тиче равноправности и достојанства свих грађана. „Недостатак важећег правног оквира доводи до тога да пацијенти на листама чекања трпе озбиљне последице, осећајући се запостављено и дискриминисано, а многи од њих и не дочекају трансплантацију. Неопходно је да се ово питање што пре правно регулише, а посебну пажњу потребно је посветити равноправном приступу трансплантацији за све пацијенте, укључујући и оне из осетљивих и маргинализованих група”, додала је Јанковићева.

У Словенији је систем донације и трансплантације органа међу најуспешнијима у Европи, а по броју пресађивања срца на милион становника међу најбољима је у свету. Др Андреј Гаџијев, директор организације „Словенија трансплант”, истиче да је темељ за обезбеђивање лечења успешан, транспарентан и добро организован систем донације органа. „У Словенији имамо високу подршку и поверење јавности, као и веома успешан програм донације органа након мождане смрти. Последњих година, осам од десет анкетираних породица даје сагласност за донацију. Од сада је одговорност медицинског и здравственог особља, као и надлежних институција, да обезбеде да се сви поступци који воде до донације спроводе у пракси. Данас је већ недостојанствено и неприхватљиво да пацијенти у Србији немају бољи приступ лечењу трансплантацијом. Одговорне и надлежне институције требало би да предузму хитне мере за бољу будућност својих пацијената који чекају на ову врсту лечења”, додао је Гаџијев.

Из организације „Донорство је херојство” истичу да је идеја дводневне конференције да се представе примери добре праксе из Европе, али и да се створи синергија између лекара, пацијената, верских заједница, медија и доносилаца одлука, како би се заједнички ојачао глас и утицај свих кључних актера у друштву. „Већ неколико година, наш основни циљ је корекција спорног члана 23 Закона о пресађивању људских органа, који већ четири године чека да буде измењен. Промене су неопходне, јер у садашњем систему не постоји могућност да грађани јасно изразе своју вољу ако желе да потенцијално буду донори. Такав модел доводи до додатне трауматизације породице, којој се у најтежем могућем тренутку поставља захтев да донесе велику и емотивно тешку одлуку о донирању. У крајњој линији, јасна изјава преминуле особе – било да је за или против донирања – сигурно олакшава читав процес. Породица тада има јасан ослонац и не мора сама да преузима ту одговорност”, кажу у овом удружењу.

Присутне је видео-поруком поздравио кошаркашки тренер Душко Вујошевић из Минска у Белорусији, где му је недавно обављено пресађивање бубрега.

Црква не затвара очи пред овом проблематиком

Протонамесник Драган Поповић, представник Српске православне цркве, навео је да се православна црква према трансплантацијама органа односи с пуно подршке и уважавања, баш као и према свакој медицинској делатности која доприноси човековом здрављу и његовој борби за продужетак биолошког живота. „Са становишта хришћанске етике оне представљају добру и исправну праксу. Исто се односи и на чин донаторства мотивисаног љубављу и алтруизмом, под условом да је слободан од сваког облика принуде, обмане, трговине и сваког другог утилитаристичког приступа донаторству у циљу набавке органа за пресађивање. Свесна тежине коју њена реч има у јавном мњењу, као и чињенице да су трансплантације за многе једини излаз, црква не затвара очи пред овом проблематиком, већ све релевантне чиниоце позива на дијалог, како би се заједничким снагама дошло до одређеног консензуса у решавању проблема”, додао је Поповић.