ЗОРАН СТАНКОВИЋ

Динамика промена у међународним односима и измењен карактер ризика и претњи који угрожавају глобалну, регионалну и националну безбедност наметнули су потребу преиспитивања традиционалних концепата безбедности. Постало је сасвим јасно да у свету све веће међусобне повезаности, али и нестабилности и неизвесности безбедност добија нову димензију и све већи значај у међународним односима. Данас, безбедност подразумева суштинску и географску недељивост, а јачање мира и очување стабилности одвија се кроз  сарадњу и заједничко деловање. Дакле, безбедност је могућа само ако се изграђује, чува и развија истовремено на националном, регионалном и глобалном нивоу. У таквим околностима Војска добија нову друштвену улогу и значај, па отуда њена реформа представља значајан сегмент укупне демократске реформе друштва.

То се потврдило и у нашем примеру, који је недвосмислено показао да од брзине трансформације Војске умногоме зависи и динамика реформе осталих сегмената друштва. Поред тога, значајно је нагласити да реформа Војске представља важну претпоставку јачања националне безбедности, али и услов интеграције Србије у евроатлантске структуре. Данас је свима постало јасно да нема интеграције у Европску унију, без претходне интеграције у евроталантске безбедносне структуре. Отуда, са становишта јачања безбедносних потенцијала и демократског кредибилитета Републике Србије, као и њене евроатлантске оријентације, реформа Војске добија прворазредан друштвени значај.

Процес реформи наше Војске заснива се на спољнополитичким опредељењима Републике Србије, процени ризика и претњи који угрожавају њену безбедност, општеприхваћеним међународним стандардима одбрамбеног организовања, достигнутом степену укључености у евроатлантске безбедносне интеграције и расположивим ресурсима Републике Србије.

Према решењима записаним у Нацрту Стратегијског прегледа одбране, који представља основу реформе система одбране, Војска Србије у 2010. години биће бројно мања оружана сила, али ефикаснија и технички опремљенија. Основа начела на којима ће се заснивати будућа Војска Србије биће професионализам и трокомпнентност састава и намене њених снага, модуларност организације Војске, интероперабилност и, наравно, финансијска одрживост. Сходно таквим начелима Војска Србије биће састављена од професионалне војске и активне и пасивне резерве, а чиниће је копнена војска, ваздухопловство и противваздухопловна одбрана и речне јединице.

Војска ће бити савремено организована у снаге за реаговање, главне одбрамбене снаге и снаге ојачања, при чему ће основу организационе структуре Војске чинити тактички састави ранга батаљон – дивизион – ескадрила, који ће поседовати потребне способности за самостално извођење борбених дејстава и интегрисање у борбене саставе вишег нивоа. Модуларан начин организовања омогућиће да састави војске буду организовани сходно потребама конкретних задатака, а њихова интероперабилност омогућиће им учествовање у активностима на очувању мира и стабилности у региону и свету, заједно са снагама других земаља из евроатлантске безбедносне заједнице.

Величина мирнодопске Војске биће заснована на потребама и расположивим могућностима и захватаће између 0,2 и 0,4 одсто демографског потенцијала  Републике Србије. Однос мирнодопског и ратног састава Војске биће у сразмери 1:3, што углавном представља и стандард организовања оружаних снага у нашем окружењу.

Имајући у виду значај реформе Војске за процес безбедносног консолидовања Републике Србије и брзину њене интеграције у структуре евроатлантске заједнице, имплементација суштинских реформских захвата тражи пуни друштвени консензус и интегрисан ангажман свих друштвених структура. У том процесу, посебно је важна подршка Народне скупштине и Владе Републике Србије, као и медија, невладиног сектора и целокупног цивилног друштва, нарочито ако се зна да је реформа Војске веома осетљив процес са многобројним социјалним импликацијама.