ZORAN STANKOVIĆ

Dinamika promena u međunarodnim odnosima i izmenjen karakter rizika i pretnji koji ugrožavaju globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost nametnuli su potrebu preispitivanja tradicionalnih koncepata bezbednosti. Postalo je sasvim jasno da u svetu sve veće međusobne povezanosti, ali i nestabilnosti i neizvesnosti bezbednost dobija novu dimenziju i sve veći značaj u međunarodnim odnosima. Danas, bezbednost podrazumeva suštinsku i geografsku nedeljivost, a jačanje mira i očuvanje stabilnosti odvija se kroz  saradnju i zajedničko delovanje. Dakle, bezbednost je moguća samo ako se izgrađuje, čuva i razvija istovremeno na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. U takvim okolnostima Vojska dobija novu društvenu ulogu i značaj, pa otuda njena reforma predstavlja značajan segment ukupne demokratske reforme društva.

To se potvrdilo i u našem primeru, koji je nedvosmisleno pokazao da od brzine transformacije Vojske umnogome zavisi i dinamika reforme ostalih segmenata društva. Pored toga, značajno je naglasiti da reforma Vojske predstavlja važnu pretpostavku jačanja nacionalne bezbednosti, ali i uslov integracije Srbije u evroatlantske strukture. Danas je svima postalo jasno da nema integracije u Evropsku uniju, bez prethodne integracije u evrotalantske bezbednosne strukture. Otuda, sa stanovišta jačanja bezbednosnih potencijala i demokratskog kredibiliteta Republike Srbije, kao i njene evroatlantske orijentacije, reforma Vojske dobija prvorazredan društveni značaj.

Proces reformi naše Vojske zasniva se na spoljnopolitičkim opredeljenjima Republike Srbije, proceni rizika i pretnji koji ugrožavaju njenu bezbednost, opšteprihvaćenim međunarodnim standardima odbrambenog organizovanja, dostignutom stepenu uključenosti u evroatlantske bezbednosne integracije i raspoloživim resursima Republike Srbije.

Prema rešenjima zapisanim u Nacrtu Strategijskog pregleda odbrane, koji predstavlja osnovu reforme sistema odbrane, Vojska Srbije u 2010. godini biće brojno manja oružana sila, ali efikasnija i tehnički opremljenija. Osnova načela na kojima će se zasnivati buduća Vojska Srbije biće profesionalizam i trokompnentnost sastava i namene njenih snaga, modularnost organizacije Vojske, interoperabilnost i, naravno, finansijska održivost. Shodno takvim načelima Vojska Srbije biće sastavljena od profesionalne vojske i aktivne i pasivne rezerve, a činiće je kopnena vojska, vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana i rečne jedinice.

Vojska će biti savremeno organizovana u snage za reagovanje, glavne odbrambene snage i snage ojačanja, pri čemu će osnovu organizacione strukture Vojske činiti taktički sastavi ranga bataljon – divizion – eskadrila, koji će posedovati potrebne sposobnosti za samostalno izvođenje borbenih dejstava i integrisanje u borbene sastave višeg nivoa. Modularan način organizovanja omogućiće da sastavi vojske budu organizovani shodno potrebama konkretnih zadataka, a njihova interoperabilnost omogućiće im učestvovanje u aktivnostima na očuvanju mira i stabilnosti u regionu i svetu, zajedno sa snagama drugih zemalja iz evroatlantske bezbednosne zajednice.

Veličina mirnodopske Vojske biće zasnovana na potrebama i raspoloživim mogućnostima i zahvataće između 0,2 i 0,4 odsto demografskog potencijala  Republike Srbije. Odnos mirnodopskog i ratnog sastava Vojske biće u srazmeri 1:3, što uglavnom predstavlja i standard organizovanja oružanih snaga u našem okruženju.

Imajući u vidu značaj reforme Vojske za proces bezbednosnog konsolidovanja Republike Srbije i brzinu njene integracije u strukture evroatlantske zajednice, implementacija suštinskih reformskih zahvata traži puni društveni konsenzus i integrisan angažman svih društvenih struktura. U tom procesu, posebno je važna podrška Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, kao i medija, nevladinog sektora i celokupnog civilnog društva, naročito ako se zna da je reforma Vojske veoma osetljiv proces sa mnogobrojnim socijalnim implikacijama.