“Животиња” на репертоару домаћих биоскопа

Играни филм редитељке Еме Бенестан, фиктивна драма “Животиња”, тренутно се налази на актуелном репертоару домаћих биоскопа. Прича говори о жени која учествује у борби с биковима.

Ова борба није својствена само шпанској традицији. Као јединствена за Камарк, област у Француској, где је и сама редитељка одрасла, борба животиња део је филмске приче која описује такмичење које захтева окретност и храброст, али не резултира смрћу бикова. Арена где је у реалности углавном доминантан мушки свет, у центар пажње филмског сценарија ставља младу жену, Нејму.

Наиме, Нејма вредно тренира како би победила на локалном такмичењу у борби с биковима. Након једног догађаја примећује узнемирујуће промене, а вест о немирном бику који је на слободи почиње да плаши заједницу.

“Сместила сам жену потагонисткињу у мушко окружење, у жанр који се типично повезује са мушкарцима, у вестерн. То ми је веома важно, волим да мешам жанрове и причам приче које су усидрене у различитим контекстима”, навела је Бенестанова, надовезујући се на то да је реч о окружењу у којем је одрасла, а где су њени родитељи живели на 40 минута од места које је приказано у филму.

Као млада посматрала је бикове, а у супротности са коридом, ова традиција такмичења бикова у Француској не подразумева убијање животиња.

Простор који описује, како каже, подстиче на фантазију и магију, те је на комбиновање жанрова утицала и њена зависност од хорор филмова, које је гледала још као тинејџер. Примарна идеја била је да помеша све елементе, а истовремено да остане верна природном окружењу и дивљим животињама којима се не може у потпуности овалдати нити их контролисати.

Уз младу глумицу Улају Амамру, велики број људи на сету нису они који се професионално баве глумом и то је, како наводи редитељка, био основни принцип филма:

“Били су ми потребни људи који живе и дишу са биковима сваки дан. Устају са њима, једу са њима, проводе време. Трка бикова је њихова старст. То им је у крви.”

Као још један изазов навела је рад са дивљим животињама. Као искуство наводи два документарца која је снимала у регији Камарк, посебно онај о Мари Сегретије, јединој жени која је учествовала у борби бикова.