Дијалогом против уставне дискриминације српског језика

Од нашег дописника

Подгорица – Дефинитивно највећа победа 2020. године је слобода која је сада постала универзална вредност у Црној Гори и ту наравно првенствено наглашавам слободу за коју смо се изборили ми, као припадници српског народа. Сви знају какав је био положај Срба у Црној Гори за време владавине Мила Ђукановића и наравно да се ствари сада крећу у позитивном смеру. Приликом запошљавања у јавном и приватном сектору, Срби у Црној Гори покривају неке од најважнијих функција у земљи и наша је позиција неупоредиво боља него што је то био случај пре промене власти, каже за „Политику” председник Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић.

„Наравно, резултати пописа из 2023. године обновили су питања која се тичу статуса српског језика у нашем друштву, јер је подвучено да већина грађана Црне Горе говори српским језиком, а сваки трећи грађанин се изјаснио као припадник српског народа. Верујемо да ћемо кроз широки дијалог успети да дођемо до решења и за питање уставне дискриминације српске језичке заједнице. Представници српског народа, наставиће да раде за бољи положај наших суграђана, али и свих народа са којима делимо ово прелепо парче земље под небеском сводом”, каже Мандић.

Како гледате на недавни покушај опозиције у парламенту да вас смени?  

Сасвим је природно да опозиција у свакој земљи, па тако и у нашој Црној Гори, жели да смени власт. Највећи део свог политичког живота провео сам управо у тим, опозиционим клупама, а самим тим спознао готово сваки облик политичке, демократске борбе. Често, а посебно у сусрету са страним званичницима, истичем да сам у актуелном сазиву посланик са највише стажа у нашем парламенту и да као такав, са позиције председника скупштине, имам посебан сензибилитет и разумевање за перформансе колега из опозиције. Наравно, мотиви њихове борбе су дубоко везани за одбрану лика и дела њиховог почасног председника Мила Ђукановића и свега што се везује за владавину његове партије током тридесетогодишње контроле готово сваке сфере нашег друштва. Нажалост, док колеге из парламентарне већине и моја маленкост упорно пружамо руку помирења како би превазишли поделе које су толико дуго оптерећивале нашу земљу, млади посланици из ДПС-а се опредељују да чувају мрачно наслеђе њихове партије уместо да прођу кроз једну врсту политичке катарзе и направе дисконтинуитет са свим тим негативним пртљагом. Често у дискусији са опозиционим посланицима нагласим да они нису могли бити у врху партије и на местима одлучивања када су се, под плаштом одбране државе, формирали криминални кланови, наручивала убиства, пребијали новинари, куповали гласови и управо због тога их позивам да једном заувек напусте ту мрачну пећину и изађу на светлост слободе коју смо освојили 2020. године. Свако ко се није огрешио о закон и грађане наше земље имаће место у новој Црној Гори коју градимо, а све оне који су радили напорно да од државе направе латиноамерички нарко-картел на Медитерану – стићи ће рука правде.

Да ли је реално очекивати брз улазак Црне Горе у ЕУ?

Као парламентарна већина поставили смо амбициозан циљ да до краја 2026. године затворимо сва преговарачка поглавља, а да до краја 2028. постанемо пуноправна чланица ЕУ. На тај начин желимо да у политички домен пренесемо оно што је став 80 одсто грађана Црне Горе. Све парламентарне странке у нашој земљи се залажу за пуноправно чланство у ЕУ и то је доминантан израз наших бирача. Црној Гори се отвара простор да постане чланица и ми не смемо да пропустимо ову шансу. У овом правцу, као парламентарна већина смо такође договорили да се они закони који су од кључне важности за затварање преговарачких поглавља добију ознаку плаве заставице и као такви имају бржу проходност и приоритет у Скупштини Црне Горе.

Треба ли правити некакав баланс између европског пута и односа са традиционалним партнерима попут Србије и Русије?

Не видим европски пут као нешто што искључује и ремети односе са Србијом, која је нама најближа држава. Многи заборављају да се 1992, када се распадала бивша Југославија и када су све друге републике тражиле и добиле државну независност, Црна Гора на референдуму изјаснила за заједнички живот и државу са Србијом. Наиме, тада је већи број грађана гласао за заједништво са Србијом него 2006. године за самосталност. Данас се и Србија и Црна Гора, као две државе, заједно налазе на европском путу. Како сада ствари стоје Црна Гора би требало да постане прва наредна чланица ЕУ, али нико не може гарантовати да ће то тако бити. Можда нас све заједно приме у ту престижну заједницу европских држава, а можда политичка одлука Брисела и садашњих држава чланица буде таква да та врата буду и даље затворена за све.

Како бисте дефинисали однос Црне Горе и Србије?

Након систематског уништавања односа између Црне Горе и Србије које је спроводио бивши режим, свако побољшање може да служи искључиво на корист народа. Сви знају да сам 2006. био један од лидера Блока за заједничку државу и да сам урадио све што сам могао да опстане држава Србија и Црна Гора. Сада, као две независне државе, сматрам да се оптималан однос може дефинисати стварањем бољег живота за оне који једни друге сматрају најближима, а то ћемо управо постићи кроз изградњу великих инфраструктурних пројеката који ће омогућити бољу повезаност и даљи развој. Ту пре свега мислим на спајање ауто-пута од Бара према Београду и веома ме радује што ће деоница од Београда до Пожеге бити отворена на Видовдан. Ми ове године крећемо у изградњу деонице од Колашина према Андријевици и онда преостаје да заједно кренемо према граници са Србијом. Такође, реконструкцијом пруге Београд–Бар би значајно побољшали проток људи и роба, а на то се надовезује и питање Луке Бар, а као што видимо, ових дана се актуелизује и тема концесија аеродрома у Подгорици и Тивту.

Да ли је могуће помирење и постизање консензуса унутар црногорског друштва?

Наравно да је могуће, оно је апсолутно неопходно свима. Заправо, помирење је потребан услов да бисмо кренули напред. На добар део овог питања сам одговорио на самом почетку, када сам говорио о властитом односу према опозицији, али као и увек, за консензус је потребна и друга страна. Наша рука помирења је пружена. Ми никога не угрожавамо, нити нам је икада на памет пала била каква врста реваншизма и освете, коју су рецимо припадници бившег режима спроводили након преотимања власти 1997. године. Примена закона и доследно тражење одговорности за лица која су се бавила криминалним и коруптивним радњама није реваншизам него просто задовољење правде. Грађани желе да закони важе подједнако за све и ми смо дужни да им то омогућимо и конкретним примерима потврдимо. То је веома важан корак ка уједињењу и помирењу Црне Горе.

Шта мислите о реформи изборног законодавства?

Очекујем да ћемо у најкраћем могућем року извршити реформу изборног законодавства и унапредити изборни процес. Постоји високи степен сагласности око препорука које смо добили од ОЕБС-а, тако да чврсто верујем да ћемо ускоро имати потребну двотрећинску већину посланика која ће гласати за усаглашени текст.

Недавно је пред парламентарним анкетним одбором високи функционер полиције Милан Пауновић отворио „дневник” батинаша и налогодаваца, хоће ли се на томе стати?

Ми смо као парламентарци ту борбу отпочели на најбољи начин који је нама доступан, а то је кроз формирање анкетног одбора који се бави бројним случајевима политички мотивисаних убистава, пребијања новинара и застрашивања које су у прошлости спроводиле тзв. црне тројке. О свему овоме смо говорили дуги низ година док смо били опозиција, али су се тек сада стекли услови да се са речи пређе на дела. Господин Пауновић, некадашњи високи полицијски функционер, истински је детонирао ’атомску бомбу’ истине у нашем парламенту и сигуран сам да је то само почетак. Сада су на потезу институције које се баве борбом против криминала и корупције. Наш задатак је да све те случајеве поново актуелизујемо и презентујемо нова сазнања, а њихов да обнове процес истраге и коначно задовоље потребу за правдом коју толико дуго очекују грађани Црне Горе.

Искусан сте политичар, по чему бисте желели да вас историја памти?

Верујем да ће Црна Гора памтити да припадам генерацији политичара која је први пут у њеној историји сменила власт демократским путем на изборима. Ова генерација је отпочела процес који је искључио насиље и терор који је био обавезан садржај сваке раније промене власти у овој држави. Поред освајања слободе ми смо поставили и други важан циљ: да одговорним и домаћинским вршењем власти учинимо нашу државу заједницом срећних и богатих људи.

Слобода, сигурност, одсуство криминала и корупције, високе плате и пензије, снажна приватна иницијатива и привлачење страних инвестиција ће веома брзо вратити осмехе на лица заморених, деценијама малтретираних и понижаваних људи и породица. Поносан сам на чињеницу што нити једна мајка није заплакала због Андрије Мандића и његове политике, такође, нисам политику користио за властито богаћење него сам власник само оне имовине коју сам наследио од својих родитеља.

Мислим да сам један од ретких припадника моје генерације који живи на истој адреси од своје 11. године – у кући коју је саградио мој покојни отац. Моја мисија је да у овом времену покушамо да превазиђемо поделе које је ДПС створио и градио толико дуго. Треба да својој деци и унучадима оставимо помирену земљу, чланицу ЕУ, у којој ће моћи да квалитетно живе од свог рада, у слободи, не стрепећи да ће их неко прогонити ако различито мисле и поступају. Дакле земљу срећних и богатих појединаца.