Николић цртао умрлице жртава

Чачак – Окружни суд у Чачку одредио је једномесечни притвор Милисаву Николићу Карисоли (55) јер му се на терет ставља да је прошлог петка убио Миру Ненадовић (50) из Пријевора и ранио Милорада Бојовића (50) из Парменца. Истражни судија Бранислав Станић саслушао је јуче Николића који не пориче да је пуцао у жртве, али тврди да је желео само да их заплаши.

У Николићевом путничком „мерцедесу” пронађене су платнена торба и кеса са разном документацијом, а међу тим папирима и три „извода из матичне књиге умрлих” које је окривљени сам нацртао и „оверио” неким печатом. На њима су имена Милорада Бојовића, Мире Ненадовић и њеног супруга Милана, а Николић тврди да је то нацртао ради – „зезања”.

Он је на Светог Николу, пре зоре, хицима из двоцевке пуцао у главу таксисти Бојовићу у селу Паковраћу а затим око шест сати, са два хица из исте ловачке пушке, убио Миру Ненадовић у њеној породичној кући у Пријевору. Повреде таксисте Бојовића нису опасне по живот док је Мирин супруг, Милан Ненадовић (54), иначе потпуно слеп човек, задобио повреду главе нанету ударцем.

Николић је ухапшен у Пријевору, одмах после убиства, на путу испред куће Ненадовића. Пушка и сви употребљени патрони власништво су Николићеве невенчане супруге Светлане Томић из Јежевице, која то наоружање поседује по дозволи.

Судија Станић саопштио је да постоје чињенице које објашњавају мотиве овог недела.

Наиме, Милан и Мира Ненадовић продали су 1991. године Николићу свој стан у насељу Љубићки кеј, по цени од 15.000 немачких марака. Међутим, према наводима Милана Ненадовића, купац им је све до сада остао дужан 5.000 марака, због чега нису хтели да му преведу стан.

Са друге стране, Николић је у центру Чачка, 1992. године, проузроковао саобраћајну несрећу у којој је погинуо пешак Драгослав Бојовић, отац таксисте Милорада. Као виновник, Николић је осуђен на казну затвора у трајању од 20 месеци и обавезан да породици накнади штету, али то није желео да учини. Реч је о износу од 30.000 динара, који је у међувремену многоструко увећан каматама.

Милорад Бојовић је ради наплате, у име чланова породице, поднео предлог Општинском суду у Чачку да се то учини принудним путем, односно продајом оног стана којег је Николић купио од Ненадовића. Николић је, међутим, покушао и то да спречи тако што је закључио фиктивни купопродајни уговор о тобожњој продаји стана својој невенчаној супрузи Светлани, и то антидатиран на неки датум од пре саобраћајне несреће. Али, Бојовић је и због тога поднео тужбу суду који је потврдио да је уговор фиктиван.

То су били разлози због којих је Николић, пуцајући у жртве пре зоре у два села на различитим обалама Западне Мораве, понављао да је „дуго чекао тај дан”.

Иначе, од 1972. године Николић је осуђиван 12 пута, због кривичних дела силовања, противприродног блуда, крађа, тешких крађа и наношења тешких телесних повреда. Од ових 12 осуда, три пута су му одређене условне казне, једном новчана због саобраћајног прекршаја, а укупне казне затвора из осталих осам пресуда износе 13 година и 15 дана. Није издржао само последњу казну због које је за њим расписана потерница. Реч је о три месеца затвора на колико је осуђен у Општинском суду у Горњем Милановцу због кривичног дела крађе извршене у току 2007. године, а пресуда је постала правоснажна 4.2. 2008. године. Пошто је мењао адресе, одјавио се у Чачку и пријавио у Новом Београду, на некој адреси у Улици Јурија Гагарина, и био недоступан властима, за њим је објављена потрага. Пре него што је ухваћен успео је, нажалост, да прекрати живот мајци двоје деце.

Николићу је по службеној дужности за браниоца одређен чачански адвокат Ђорђе Чакаревић.