Интригантна платна Вељка Вучковића

Од вечерас у 19 часова, у крагујевачкој Галерији Рима, пред публиком ће бити изложба „Black Horizon”, на којој ће бити представљени најновији радови Вељка Вучковића, настали током 2024. и 2025. године. Уља на платну, која на први поглед личе на фотографије, врло су необична и интригантна.

Овим радовима, који ће бити доступни до 4. јула, Вучковић наставља своју вишегодишњу уметничку праксу, засновану на апропријацији филмских кадрова из политичких трилера, филм ноара и психолошких драма, насталих у периоду хладног рата. Основне одлике Вучковићевог уметничког приступа, како је саопштено из ове галерије, јесу анализа филмских кадрова, дигитално преобликовање и потом превођење добијеног визуелног садржаја у медиј сликарства.

„Више од сто прегледаних филмова и издвојених, ’замрзнутих’ кадрова, уз пажљив одабир будућих ликовних субјеката, представљају почетак истраживачког поступка који води до изградње аутентичног дела. У међувремену се одвија (де)монтажа кадрова њиховом дигиталном обрадом, која обухвата прилагођавање слике пропорцијама платна, превођење визуелног садржаја у црно-бели спектар, ротирање, премештање, додавање и уклањање непотребних објеката. Тако трансформисани визуелни материјал Вучковић преноси на платно користећи традиционалну сликарску технику – уље”, наводи у пратећем тексту Софија Ж. Миленковић, кустос Галерије Рима.

Она даље објашњава да су Вучковићева инспирација филмови из хладноратовског периода који одражавају атмосферу глобалних превирања у блоковској подели света.

„Свет растрзан између претњи употребом нуклеарног оружја и психолошких ратова – вођених пропагандом, шпијунажом и путем симболичке доминације у спорту, науци и технологији – инспирисао је многе редитеље тог времена. (…) У таквом свету главни протагонисти су најчешће антихероји – морално амбивалентне, параноичне фигуре, попут оних из филмова ’Force of Evil’, ’Straight Time’ или ’Serie noire’ које уметник употребљава. Управо њихова психолошка стања и поступци инспирација су Вучковићу да фото-реалистичким поступком ствара интригантне призоре, удахњујући им нову материјалност”, наводи ова историчарка уметности и даје конкретне примере од којих издвајамо следећи: „У одсуству темпоралне димензије, звучних и других физичких ефеката, уметник готово идентичну атмосферу постиже чисто ликовним средствима. Појачавајући контраст, изоштравајући контуре сенки, контра светлом, благим замагљивањем ликова и коришћењем монохроматске палете сивих тонова, он нам омогућава да евоцирамо звук шкрипања врата и хладноћу тамног подрума (’The Eye Dilates’). Тензију појачавају светла уперена у посматрача, чиме га уметник ставља у положај осумњиченог или макар саучесника неког неразјашњеног случаја.”

Осим херметичне атмосфере коју носе, она додаје да су Вучковићеве слике вишезначне и да пажљивом филмофилу остављају могућност препознавања главних протагониста и призивање запамћених сцена, док, с друге стране, у процесу преобликовања, исте слике попримају нова значења и стварају простор за додатна учитавања. „Када назив слике упућује на смртни исход, пред нама је питање на које сами дајемо одговор – чији? – да ли субјекта у слици или онога ван њеног оквира, јер осим наслова (’Dead End’) немамо додатних смерница које би указивале на коначни расплет”, истиче Софија Ж. Миленковић.

Вељко Вучковић (Горњи Милановац, 1994), завршио је основне и мастер академске студије Примењеног сликарства на Факултету примењених уметности у Београду у класи професора Николе Божовића. На истом факултету 2023. године завршио је докторске студије под менторством професора Ивана Грубанова. У периоду од 2019. до 2024. године радио је као сарадник у настави, а од 2024. године ради као доцент на Факултету примењених уметности у Београду на предметима цртање и сликање. Самостално је излагао 18 пута и учествовао на 144 колективне изложбе у земљи и иностранству.

Добитник је више награда. Радови му се налазе у неколико приватних и институцијских колекција у земљи и иностранству. Учествовао на сајмовима у Лондону и у Шпанији.