Немачка се наоружава због Русије

БРИСЕЛ - Вође НАТО 25. јуна треба да одлуче о великом повећању издатака за одбрану, а кључну ставку у томе ће имати Немачка која издваја стотине милијарди евра за наоружавање „за рат с Русијом”, како наводе амерички лист „Форбс” и европски медији.

У анализама каже да се, због уверења да западној Европи ратом прети Русија и намере Вашингтона да се делом повуче војно и политички из Европе и рата у Украјини, „Немачка спрема да направи заокрет од историје”.

Неки медији и аналитичари примећују да се не може сметнути с ума „страх од понављања историје” и чињенице да је Немачкој и после првог и после другог светског рата било забрањено да се наоружа, али се у западним политичким центрима каже да за такве закључке нема много основа.

Немачки канцелар Фридрих Мерц је у парламенту, међутим, ставио до знања да се „Немачка враћа” и постаће независна од Америке”.

Челни политички генерал Бундесвера Карстен Бројер је изјавио да Немачка мора да се осетно наоружа да би спречила „претњу Русије” и, како то наводи Бројер, „претњу Путина, који је упозорио НАТО да би могао кренути у напад кроз око четири године”, преноси Бета.

Берлин је решен да повећа немачку армију, Бундесвер, са 180 на 240 хиљада војника, обезбеди најубојитије ракете, оклопна возила, противваздушну одбрану, стручњаке за вештачку интелигенцију и рат дроновима.

Канцелар Мерц је ових дана у Вашингтону америчком председнику Доналду Трампу рекао да се Немачка моћно наоружава да би одвратила руску претњу и да ће зато јако увећати издатке за НАТО, и то са једва 2 одсто бруто домаћег производа(БДП) на 5 одсто БДП годишње.

Трамп, који стално замера европским савезницима што много мање новца од Америке издвајају за НАТО, је то похвалио.

Али је Мерцу рекао да „уопште није сигуран” да би водећи амерички генерал у другом светском рату, Даглас Макартур, „на то гледао благонаклоно, јер је он рекао: никад не дозволите Немачкој да се поново наоружа”.

Трамп је подвукао да „то увек има на уму”, уз опаску да је трошење на одбрану „добра ствар” до одређене тачке, а онда ћемо рећи: Немојте се више наоружавати”.

„Ми ћемо на то добро пазити”, закључио је амерички председник, а потврдио је да ће више хиљада америчких војника и даље остати у базама у Немачкој.

Џон Одерс, аналитичар америчке агенције „Блумберг” ипак поставља питање није ли у гледању на велико немачко наоружавање „реч о колективном губитку памћења”.

Али предочава да Немачка тренутно троши једва 2 одсто националног богатства на одбрану „што је безначајно кад се упореди с Хитлеровом ратном привредом на коју је трошено 28 одсто БДП”.

Одерс додуше подсећа да су у другом светском рату победнички савезници забранили Немачкој да до 1955-е има војску и да су се 1989-е после пада берлинског зида британска премијерка Маргарет Тачер и француски председник Франсоа Митеран успротивили уједињењу Источне и Западне Немачке, упозоривши да се „на то у Европи гледа са страхом”.

Амерички аналитичар објашњава да је у Европи раније скоро прокажено наоружавање, сад постало велика нужност.

Око тога су сагласне скоро све чланице ЕУ и НАТО, иако је јасно да је потребно више година да се дође до осетљивијег обједињавања војне индустрије и типова наоружања у Европи.

То намећу „геополитички разлози”, дакле рат у Украјини и јачање европске одбране, уз уверење да ће Русија постати безбедносна претња Европи.

Такође се има на уму јасно опредељење нове власти у САД да смањи војно ангажовање у НАТО, уз стратегијско усмеравање на подручје Азије и Тихог океана.

Трећа веома важна побуда је да Европа крене у много бржи технолошки развитак и покуша да се приближи, ако не и достигне Америку и Кину.

И оно што је јако важно, Немци, Французи нарочито су уверени да ће улагање у индустрију наоружања, а то значи и развој врхунске светске технологије, убрзати привредни развој и сад посустали раст економије у Европској унији.

Најзад, указују западноевропски војни аналитичари, поред чињенице да ће у базама у Немачкој остати америчке трупе и тактичке нуклеарне ракете, немачка војска ће осетно ојачати само као конвенционална снага, а међу савезницима у НАТО једино Француска и Велика Британија имају нуклеарне снаге одвраћања.