Милева међу Косјерцима
Гледање хумористичке серије „Радио Милева” може да буде забавно и да послужи за мало опуштања од тешких тема, којима је, нажалост, наша стварност преоптерећена. Може, међутим, да буде и поучна. Нарочито за политичаре и све друге који би да учествују, пре свега, у изборној трци. Наравно, требало би да желе нешто да науче, али „мали” проблем представља то што међу поменутим има мало гладних знања. Више су за Милевин метод, који, углавном, заврши неславно.
Нетом завршени локални избори у Косјерићу и Зајечару најбоље показују зашто, ако желиш победу на изборима, није добро применити Милевина средства, колико год вам добро изгледала. За оне који нису гледали епизоду „Радио Милеве”, у којој је организовано надметање у прављењу пита за станаре зграде у Ранкеовој улици у Београду, ево кратког описа како је то изгледало. Милева је одлучила да по сваку цену победи комшиницу, која јој баш иде на живце, зато што је омиљена међу комшијама. И одмах се дала у кампању, прво да сазна ко ће бити чланови жирија, па да утврди њихове слабе тачке и како се оне могу употребити, а онда да их упозна и да им стави на знање шта о њима зна, а што они никако не желе да други знају. Док се Милева бавила овим тешким послом, мрска комшиница је покушавала да направи питу, најбоље што може. Милева једва да је стигла да направи питу. Толико је била заузета.
И стигао је дан такмичења, свака такмичарка изнела питу и стала поред ње, гледа своје и дело својих противница, а Милева не види ништа. Шокирали је чланови жирија, будући да даме, за коју је мислила да ће бити и да ће њен глас пресудити, нема у жирију. Док се она унезверено освртала и утврђивала зашто њеног сигурног гласа нема, комшиница је заменила своју питу с Милевином и победила. Милева је била довољно паметна да не каже ништа, јер би разоткрила себе, па јој је преостало само да се пуши од муке.
Оно што смо гледали у предизборној кампањи, пре свега, у Косјерићу личи на ову причу о Милеви. Они који су тврдили да је потребно само да се појаве на изборима, па да не победе мрске напредњаке, него да их толико потуку да, такорећи, ни цензус не пређу. „Свети студенти” подржали су листу опозиционара свих боја, „професионални” новинари дали се у акцију да покажу и докажу како незадовољни „грађани” не дозвољавају „напредњачким перјаницама” ни да дођу у Косјерић, а „гости” из целе Србије, такорећи, окупирали ову варошицу. Дошли певачи, глумци, неки и из „Милеве”, бајкери, ветерани, професори, страначки лидери, посланици, активисти ови и они... Данима салетали људе по улици, уносили им се у лице, с неким се, као с једном баком, свађали, пошто је била баш безобразна – тражила је да јој се склоне с пута и да је пусте да прође...
Стигао и дан такмичења, то јест гласања. И у Косјерић стигли сви наведени, како јавише „професионални” новинари, дошло пет хиљада људи из целе Србије. Још мало па онолико колико ова варошица има становника. Знају „уједињени” да су сигурни победници, зар неко у то уопште може да посумња, али да „напредњачки манипулатори” не отму победу, решили да је „одбране” и пре него што она буде проглашена. Па, чисто ради сигурности, поставили балване на пут „сумњивим” бирачима, отишли до куће брата и родитеља противничког кандидата за градоначелника, нећете ви, мајчини синови, нама победу да отмете, нема да гласате, па спречи одвратне режимске новинаре да извештавају, па иди код домаћина у чијем дворишту има много аутомобила, ту је изборни штаб грозних напредњака, ко је њима уопште дозволио да имају штаб, а зликовац на браниоце слободних избора на њих пустио пчеле. Страшне су те пчеле биле. Издресиране одлично, никог не нападају осим бораца за правду и слободно изражавање воље. Домаћин објашњавао да му је то преслава, Духови су, ма какви „духови”, сад ћемо ми теби показати...
Цео дан се борци за слободне изборе борили да спрече свако „сумњиво лице” да изађе да гласа. И на крају се изборни дан, у атмосфери какву никад нисмо видели и у каквој никад не би смело да се гласа, завршио. „Победници” почели да славе, а онда и гласови пребројани. И испаде да су, упркос свим предузетим „демократским мерама” напредњаци победили. Тесно, али победили. Сад слушамо како је, такорећи, на сваком бирачком месту било неправилности, мада нико није пријављивао никакве, чак ни онај домаћин, који се, како су лепо приметили „професионални” медији, од оних који су му упали у двориште бранио „дресираним” пчелама. Уместо наставка вике и измишљања „дуплих бирачких спискова” и указивања прстом на политичке противнике, „праведници” и „победници” могли би, ако већ неће да реално сагледају ствари, да погледају поменуту епизоду „Радио Милеве”. Можда схвате да се до победе не стиже преварама, у овом случају насиљем, већ мукотрпним радом. Осим тога, љубав се, паметни људи су то одавно описали, не може ни купити, ни отети, може се само добити. Тако је и са гласовима бирача.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


