Муке САД и с партнерима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. новембра – "Боже сачувај ме пријатеља, од непријатеља могу и сам" – изрека је која се све више чује у званичним круговима САД. У том стилу је и, управо пренета, опаска једног домаћег дипломате да "Ирак изгледа прилично лепо у поређењу с Пакистаном". Ванредно стање које је у Пакистану прогласио председник-генерал Первез Мушараф, Вашингтон доживљава, наиме, као ново, врло опасно уздрмавање ослонаца овдашње спољне политике. Готово ланчано се испоставља да Америка, поред већ великих проблема на оружаним фронтовима у Ираку и Авганистану, има све веће муке у региону "проширеног Блиског истока" и са својим стратешким партнерима.

Пре Пакистана, који се овде истиче као "кључни регионални савезник у глобалном рату против тероризма", испоставило се да је чланица НАТО Турска спремна да војно интервенише гонећи своје курдске побуњенике у Ираку, где САД после инвазије желе да "стабилизују" ситуацију, нарочито уз помоћ локалних Курда. А томе је претходило: продубљавање конфликата Израела с Палестинцима на чијим је изборима ојачала фракција која се овде сматра терористичком организацијом; пребацивање сунитских арапских власти да је рат у Ираку допринео расту утицаја шиитског Ирана; кошмаризовање Либана који је сматран релативно смиреним после дугог грађанског рата и спољног мешања; слабљење војничке подршке Европљана, па и других, у Ираку и Авганистану; јачање диверзија Ал Каиде и талибана у Авганистану, из база у Пакистану. Уз све то, чести су и "неспоразуми" Вашингтона с владама у Багдаду и Кабулу…

У целини узев узбуркао се цео огроман простор, од Мале Азије до граница Индије (која је у хроничном спору с Пакистаном око Кашмира). Тиме је и драстично оспорена стратегија САД у том подручју, констатују и овдашњи аналитичари, уз подсећање да је шеф Беле куће тврдио како ће "Ирак бити расадник демократије", да би постао "расадник хаоса".

Приступ Вашингтона као да је запао у "зачарани круг" примећују посматрачи. Кад је инсистирао на безбедносним приоритетима – потискивана је демократија, а кад је као главни циљ прокламовао демократизацију – погоршала се безбедност региона. "Врзино коло" се разиграло и у Пакистану. Вашингтон је критиковао тамошње завођење ванредног стања као супротност пожељној демократизацији, али су овдашњи војни врхови саопштили и да такав развој догађаја "неће утицати на сарадњу две земље у борби против тероризма". Могу ли та два курса да иду упоредо а да се међусобно не сударају, питање је на које се пре назиру одречни него потврди одговори.

На овом примеру, јачају и оцене да америчка политика у региону није допринела ни демократизацији ни стабилизацији, ни неопходном повезивању та два процеса. Управо је обелодањено, да се Мушараф оглушио о два "категоричка захтева" Вашингтона: само пре два дана шефица дипломатије Кондолиза Рајс му је поручила да не заводи ванредно стање, а он га је завео, а док су му одавде слате поруке да оно буде "што краће и да се у јануару одрже парламентарни избори", генералови сарадници су, према вестима које довде допиру, саопштили да ће "ванредно стање трајати колико буде потребно" и да се "избори одлажу на неодређено време".

Главни амерички медији сугеришу да су догађаји у Пакистану "измакли ’контроли’ Вашингтона" и да Бела кућа "има само мало могућности да утиче на тамошњу ситуацију". Та ограниченост произлази понајвише из две чињенице. Прво: Исламабад располаже нуклеарним оружјем а евентуално оштрије супротстављање Мушарафом ванредном стању могло би да доведе до преласка атомских бомби у руке "непоузданих елемената" и друго: Пакистан је главни, иако не баш ефикасни, партнер за борбу против Ал Каиде и талибана у Авганистану где, како наводи "Њујорк тајмс", НАТО, пре свега Америка, има 26.000 војника.

Мали су изгледи, додаје се, и да проради вашингтонски пројекат по коме би Мушараф остао председник, без војне функције, док би шансу да буде премијер добила бивша председница владе Беназир Буто. Песимизам је поткрепљен извештајима о хапшењима опозиционара.

Уместо демократскијег, помаља се још аутократскији Пакистан где ће се војни режим више борити за опстанак на власти него против Ал Каиде, експертско је упозорење које је пренео данашњи "Вашингтон пост". Други познаваоци сматрају да су тамо ствари још ризичније јер, "измичу и прогнозама".