Стандарди за рингишпиле постоје, али нису обавезујући

Инциденти на рингишпилима у Инђији и Угриновцима, у којима су повређене четири младе особе, од којих једна тешко, поново су усмерили пажњу на стање и контролу луна-паркова. Показало се, нажалост, да ниједно од министарстава није надлежно за надзор овог дела индустрије за забаву, мада стандарди за уређаје који се овде користе постоје. Има их, али нису обавезујући. То значи да контрола луна-паркова углавном зависи од општинских и републичких инспекција које дају сагласност за постављање, од савести самог власника, али и обучености радника који тим уређајима управљају. 
Према речима Александра Жупањевца, из Удружења власника забавних паркова и циркуса, после прошлогодишњег инцидента у Куршумлији, када је приликом пада рингишпила у луна-парку повређено тринаесторо деце, покренут је низ корака и на републичком, али и на општинском нивоу, нарочито у Београду, да се повећа безбедност на овим објектима. 
– Апеловао сам тада у јавности да се учини све како би наши рингишпили били што сигурнији, да се на терену провери да ли имамо потребне атесте. Од тада мени су већ три пута долазиле инспекције. Инспекција за проверу материјала, за проверу струје, финансијска и инспекција рада. Инспектори су контролисали у каквом су стању рингишпили, да ли су добијене све дозволе. Показало се до сада да није било проблема са забавним парковима који су на једном месту, већ да се инциденти појављују тамо где закаже ревност оних који проверавају атесте. Наша опрема много кошта, цена неких рингишпила је око 350.000 евра. Зар мислите да се некоме исплати да уложи толики новац и да не брине о безбедности? У ова два последња случаја, како се могло чути, није заказала техника, а шта је прави узрок знаће се после завршене истраге – каже Жупањевац. Наглашава да је за власника цео процес добијања сагласности за постављање забавног парка сложен. 
– Потребно је прво се обратити локалној самоуправи, односно општини, која одобрава где може да се постави луна-парк. А затим приложити сва документа, са атестом који издају лиценциране куће које раде атестирање опреме и струје – наглашава Жупањевац. 
Каже да су сви власници луна-паркова трећа или четврта генерација која се тим послом бави, да су махом завршили електро или машинске школе. 
– Школа је важна, али је много важније оно што научите од оца и од мајке. Осим тога, битно је да неко од власника стално буде уз радника. Код нас је цела породица укључена у рад и константно смо у луна-парку. Изгледа да више није проблем у атестима и дозволама, инспекцијским контролама. На томе се напокон порадило, сада је проблем обучена радна снага. Због тога ћу морати радну снагу да доведем из Бангладеша, јер овде немате људе који хоће и знају да раде. У Београду се доста ради на повећању безбедности, чак се разматра да услови за рад буду строжи него у Европи. Предлагао сам да после постављања рингишпила у сваком месту, на сваком вашару, тај луна-парк обиђе општинска инспекција. Да утврди у каквом је стању рингишпил, да ли су поштоване процедуре, али то још на нивоу републике није заживело. У Београду то није проблем, али по мањим местима јесте – каже Жупањевац. 
У Србији има око 180 луна-паркова у којима ради око 4.000 до 5.000 људи, а од тог посла се издржава између 12.000 до 15.000 становника наше земље – објашњава он. Али није све на власницима и радницима. Нешто је и до посетилаца. Дешава се да многи од њих не поштују упозорења на рингишпилу, шта сме да се ради, а шта не. 
Оно што је можда најважније, а што већ годинама изостаје, јесте законска регулатива. Јер некадашњи стандарди су имали обавезну примену, али сада скоро ниједан од њих то нема.
– У нашем институту одређени су стандарди за безбедност возила и уређаја забавих паркова. Први део се бави пројектовањем и производњом, други део се бави радом, одржавањем и употребом, а трећи део, за нас можда и најважнији, контролисањем. То да стандарди постоје, али није обавезно да се примењују, јесте пракса која није карактеристична само код нас. Тако је и у Европској унији. Да би они постали обавезујући потребно је да постоји нека регулатива, односно директива коју бисмо ми реализовали уз помоћ неког правилника, уредбе, закона. Било је можда потребно да се пронађе модел који примењује нека од земаља Европске уније, а који би нама одговарао и да се закони по процедури усвоје. Сматрам да код нас треба да се покрене механизам да се уради национална регулатива. Да постоје инспекције које ће више пута годишње контролисати забавне паркове, не само струју, већ и то да ли су варови на металној конструкцији добри, да нису зарђали... Јер ти уређаји су напољу, изложени различитим временским условима, а не може све довека. Али је важно и да људи који раде у луна-парковима буду обучени – истиче дипломирани машински инжењер Ивана Топаловић, у Институту за стандардизацију.

Тужилаштво тражи 
притвор за власника 
у Угриновцима

Треће основно јавно тужилаштво у Београду предложило је суду да одреди притвор М. М. (26) власнику рингишпила на којем су, 8. јуна у Угриновцима, повређене три малолетне особе. 
Притвор му је предложен да не би утицао на сведоке, односно раднике у луна-парку, као и да не би поновио кривично дело, преноси Танјуг. 
Он је на саслушању у тужилаштву делимично признао извршење кривичних дела за која се терети, изазивање опште опасности и лаке телесне повредe, саопштено је из тужилаштва. Сумња се да је он као власник фирме која се бави постављањем луна-паркова, у насељу Угриновци, општеопасном радњом изазвао опасност за људе. 
Како се сумња он није на безбедан начин поставио шипку на којој је била закачена играчка, а која се налазила непосредно поред рингишпила. Она је пала на рингишпил и нанела лаке телесне повреде малолетним лицима.