Како је настао нож

Међу најстаријим проналасцима, који постоје практично од када и човек, налази се нож. У праисторији су за сечење коришћени оштри делови камена или животињске кости, а затим су људи научили да обликују ове предмете, да их оштре и стварају од њих опасне алатке. Касније, открићем бронзе и гвожђа, нож је променио изглед, постао оштрији, дужи и тањи. Користио се за лов, али и сечење хране, или разних материјала. Такође, носити велик и богато украшен нож представљало је столећима статусни и симбол моћи. Овај изум вековима је био главно оружје током ратовања и борби и због тога су многобројни проналазачи радили на његовом усавршавању.

Од када су људи почели да износе храну на трпезу нож је био неизоставни и често једини део прибора за јело. Додуше, најчешће је коришћен за сечење меса, док се остала храна углавном јела – рукама. Користили су га древни Египћани, као и стари Римљани и Грци, а употребљаван је и на трпезама у древној Кини.

У средњем веку на дворовима нож је употребљаван за сечење великих комада хране, али њиме се није секло, на пример, месо у тањиру. Баш због тога, готово је било немогуће да неко дође на гозбу, а да са собом не понесе нож затакнут за појас. Њиме би касније, уз богату трпезу, секао храну којом се послужио. Ипак, ратоборни гости често су знали да се после доброг јела и пића на оваквим гозбама обрачунавају ножевима, због чега је овај проналазак био изузетно опасан. Такође, честе су биле туче на отвореном простору на којем су жртве обично биле избодене ножевима. Због свега тога, пошто се у 17. и 18. веку виљушка „одомаћила” као прибор за јело, француски краљ Луј Четрнаести је декретом забранио ношење ножева на улици, као и њихово коришћење на дворовима и у богаташким кућама приликом организовања ручкова и вечера. Ипак, ни овај декрет није много помогао да се смањи број жртава које су избодене ножевима.

У вековима који су уследили на Старом континенту, али и у Америци, оброк, а нарочито ручак и вечера, није могао да се замисли без комплетног прибора за јело – кашике, виљушке и ножа. Уместо металних дршки, нож је постепено добијао дрвену, а касније и пластичну дршку, мењана му је величина, док је изглед углавном био исти као и раније. Данас постоје најразличитији ножеви, са посебно оштрим сечивом и за разне врсте јела, а овај проналазак и даље је веома популаран у свим деловима наше планете.

Д. И.