Пас лавље гриве

Записи, цртежи и фигурице који приказују његов лик датирају из давне прошлости, од пре 2000 година. Прапостојбина ових паса је Далеки исток, односно територија данашње Монголије, а ондашњим племенима служили су за лов, чување стоке и вучу. Освајачким походима и сеобама стигли су у Кину у којој су вековима имали статус „божанских” паса и били љубимци кинеских царева, где су, заједно са својим господарима, уживали у свим привилегијама.

Међу првим Европљанима који су имали прилику да виде овог пса био је Марко Поло у 13. веку, који га је и описао у својим путописима. Ипак, тек у 15. веку први примерци ове расе су стигли на Стари континент. Као ретка и за одржавање скупа раса, дуго су били симбол престижа. Тек крајем 19. века чау-чау је званично регистрован као раса и основан је први клуб његових љубитеља.

Ненаметљив али опрезан чувар

Чау-чау је по много чему специфичан пас. Интелигентан и промућуран, права је мешавина дивљине и поноса. Пропорцијалне је грађе и јаких мишића. Висина мужјака је од 48 до 56 центиметара, а женке од 46 до 51. Пет основних боја крзна су: црвена, црна, плава, крем и прљаво бела. С обзиром на дужину длаке постоје краткодлаки (изворни) тип и дугодлаки, настао селекцијом, којег краси веома густо и раскошно крзно које се састоји од меке поддлаке и оштре покровне длаке. Крзно му је посебно густо у пределу врата, где има облик гриве која овој врсти пса даје специфичан „лављи” изглед.

По карактеру, чау-чау је самовољан и велики индивидуалац. Иако изгледа незаинтересован и суздржан, будно посматра све што се дешава у његовој околини и процењује шта да уради у одређеној ситуацији. Неподмитљив је и опрезан чувар. На непознату особу, као упозорење, лаје или режи, а угришће само ако је нападнут.

Све ово потврдили су нам Цветана Стаматов и њен супруг Александар из одгајивачнице паса „Цветаспан”, који се већ 25 година баве одгајањем ове расе. Прва женка купљена је због Цветанине велике жеље да има „баш таквог” пса. Из првог окота њихове љубимице оставили су две женке и тако почели с узгојем. Њихово дугогодишње настојање у очувању најбољих карактеристика ове расе потврђено је високим оценама и трофејима стеченим на многобројним домаћим и међународним кинолошким изложбама.

– Чау-чау се тешко пари због конституције тела и масе, док је за женку посебно напорно штењење, јер су младунци крупни и имају од 300 до 500 грама. У прве три недеље старости мајка их доји и негује. У том периоду им се розе боја језика полако мења у сталну тамноплаву, што је још једна од особености ове расе – приповедају Цветана и Александар.

Према њиховим речима, штенце треба постепено навикавати да, уз мајчино млеко, једу и другу храну. Тада им пет пута дневно дају уситњен дечји кекс потопљен у млеку или измешан са павлаком, жуманцетом, пиринчом, куваним млевеним месом или изнутрицама. Како пас расте и стасава, број оброка се смањује, али се количина повећава, па одрасле псе хране једном у току дана и то мешавином куваних изнутрица, говеђег и свињског меса, бареног поврћа и готове хране за псе. Иако зиму подносе лакше од лета, никада им не треба давати превише хладну воду јер имају осетљиво грло.

Велики чистунац

– Што се хигијене тиче, чау-чау је по природи веома уредан пас, нема никакав непријатан мирис и воли да се, попут мачке, сам чисти лизањем. Не воли воду и не треба га купати, већ четкати. Штенад се рађа са густом вунастом длаком и треба их четкати свакодневно, док је за одрасле довољно да то урадите једном или два пута недељно. Ако имате двориште, пустите га да се слободно креће јер неће учинити никакву штету. Никада га не затварајте у уске и затворене просторије или боксове! Ни кућица за псе му су неће превише свидети. Он ће већ сам наћи заклон од кише и ветра испод неког трема или уз кућни праг, како би био што ближе својој „људској породици”. Одан је целој породици, али признаје само једног газду до краја живота – кажу Стаматови.

Наши саговорници су нам објаснили и то да је овај пас управо због своје чистоће, мирне и ненаметљиве нарави веома прилагодљив и за живот у стану, где ће сам наћи место за одмор јер воли много да спава. Нису му потребна истрчавања, не подноси велике физичке напоре, нити је превише расположен за игру са другим псима, али ће зато уживати у лаганим шетњама у вашем друштву. Због његове прилично изражене самовоље, биће вам потребно пуно стрпљења приликом његовог васпитања. Немојте га физички кажњавати, већ будите упорни и пажљиви.

Ако сте спремни на ове мале компромисе, сигурни смо да се нећете покајати што сте изабрали управо чау-чауа за свог љубимца. Када једном стекне поверење у вас, вишеструко ће вам узвратити својом љубављу и оданошћу и постаће заувек ваш верни чувар и пратилац.