Србија ће бити стратешки партнер САД на Балкану

У Европи и Србији се прича о великом америчком повлачењу са нашег континента, али у Вашингтону не постоји такав радикалан заокрет према Европи, већ је реч о редефинисању односа. Америка нема интерес да напусти Европу јер у том случају Трамп не би ни улазио у преговоре око завршетка рата у Украјини. Али, Европа мора да се побрине више за своју безбедност и то јесте амерички интерес. Зато Србија има добру позицију да буде стратешки партнер Америке на Балкану јер Србија већ издваја више за одбрану него неке земље чланице НАТО-а, нагласио је за „Политику” Вук Велебит, извршни директор „Пупин иницијативе”.

Пре неколико дана у Београду је одржан трећи по реду „Пупин форум” са занимљивим гостима. Људима који су били део администрације председника Трампа у његовом првом мандату, експертима који се баве америчком спољњом политиком, као и припадницима српске научне и пословне заједнице у Америци.

Да ли је тачно да нови амерички амбасадор Марк Брновић долази у Београд средином лета и шта дипломатски значи овај тајминг? Доказује ли то да Трампу Балкан није приоритет као што су се Срби толико надали?

Процес именовања амбасадора је дугачак и тренутно чекамо Брновићево саслушање у Сенату, након чега ћемо имати прецизнију слику о тајмингу његовог доласка. Претходном амбасадору Хилу који је био именован директно од председника, као што је и у случају Брновића, било је потребно 8 месеци да прође кроз цео процес од момента именовања до доласка у Србију. Добра ствар је да на Балкану тренутно нема горућих питања за актуелну администрацију која захтевају велику пажњу и у току су велике промене унутар самих институција, што такође има утицај на билатералне односе Србије и САД. Вашингтон се тренутно бави собом што не значи да је Трампова администрација заборавила на Србију, већ је пре прецизног формулисања политике према Србији и Балкану потребно да Стејт департман буде у потпуности оперативан са јасном стратешком визијом за читаву Европу.

Али, судећи према Трамповој политици према Европи и ослањања на источну Европу и његову блискост суверенистичким земљама, Србији би требало да расту акције у међународним односима?

Блискост суверенистичким земљама је фактор на који не треба да рачунамо јер Трамп не кроји политику кроз идеолошке сличности, већ договоре и способност за спровођење договореног у дело. Републиканци блиски Трампу у Вашингтону ће вам рећи да Трамп никад неће жртвовати америчке националне интересе због идеологије или идеолошке блискости са неким лидерима, попут Орбана на пример. Иако је Орбан на идеолошкој линији са МАГА републиканцима, он не стоји толико добро у Вашингтону код актуелне администрације као што многи људи мисле. Идеолошке сличности могу помоћи да се лакше нађе заједнички језик, али Доналд Трамп на крају дана и даље спољну политику води као бизнисмен и не занима га ко је са друге стране стола, колико га интересује шта тај са друге стране може да му понуди. На сву срећу, по тим критеријумима постоје назнаке за даља позитивна кретања у српско-америчким односима и Србија пре свега мора да се позиционира као поуздан партнер који самостално може да пружи нешто Америци. Прилика за Србију јесте пре свега њена позиција као моста између Централне и Југоисточне Европе. Дунавски коридор је јако важан за транспорт и безбедност на Балкану и у региону Црног мора, а Америка ће свој фокус у Европи стављати на чвршће повезивање три мора (Балтика, Црног мора и Егејског односно Јадранског). Кад погледате мапу видећете да је Србија незаобилазан партнер у томе, а на нама је да ту прилику искористимо и да ојачамо своју географску позицију.

Како да Србија усмери свој спољнополитички фокус у тектонским глобалним променама? Да ли је могућ опстанак политике војне неутралности и политичке жеље за улазак у ЕУ, или је прагматичније пронаћи место у троуглу компликованих односа Америка, Кина и Русија?

Прагматичан приступ подразумева приближавање Европи и региону због интереса Србије у виталним пољима попут енергетике, трговине и инфраструктуре. О формалном одустајању од европских интеграција је немогуће говорити док не буде постајала јасна визија за будући однос Србије са својим окружењем, које јесте и биће Европа. За то су потребни и сигнали из саме Европе, али још није време за то, стога морамо да тражимо начине да јачамо билатералне односе са европским зељама са фокусом на опипљиве резултате. Обигравати у троуглу око великих сила звучи примамљиво, али политика балансирања постаје опасна у непредвидивим глобалним околностима. Наравно, не знамо да ли ће за десет година да постоје ЕУ или НАТО, али знамо да се место Србије на мапи света неће променити и зато јачање односа са европским земљама, посебно на истоку Европе, треба да остане приоритет.

Мислите ли, да ће због Трампове готово презриве политике према ЕУ, Србија свој пут у Европи пре наћи у билатералним односима са Немачком, Француском, Италијом и Пољском, него са Бриселом?

ЕУ у наредном периоду мора да дође до консензуса по питању проширења и доношења одлука, јер многе чланице не желе још једну „црну овцу” попут Мађарске. Билатерални односи дефинитивно долазе у први план са променама на глобалном плану и тензијама унутар ЕУ, али Европска унија ће, како ствари стоје, у наредном периоду остати заједнички именилац у билатералним односима Србије са највећим европским земљама. Србија највише треба да развија односе са земљама Источне Европе нарочито са Пољском, Румунијом и Мађарском, а не треба да заборавимо ни на наше грчке партнере. За стабилност и безбедност Европе биће изузетно важна управо та линија одбране Европе од Кине, Русије, Турске и других актера.

„Пупин иницијатива” је била веома активна у Америци, нарочито у помоћи приликом склапања договора о почетку стратешког дијалога између Србије и САД. Ако се наши односи поправљају још од времена Бајдена, колико ће Трамп, а нарочито његово блиско окружење, ићи далеко у још бољим везама некадашњих блиских савезника? Шта дакле Србија може да понуди Американцима, коначно у своју корист?

Иако за време Бајдена и претходне Трампове администрације креће успон у српско-америчким односима, Бајденова администрација није давала много важности Балкану у широј слици и актуелна Трампова администрација зато није имала разлога да буде а приори против јачања односа са Србијом. Србија Американцима нуди све привлачније окружење за инвестиције у секторима будућности попут ИТ и биотехнологије и изузетан дух за предузетништво и иновације. Трговина и транспорт су од пресудне важности за Трампову администрацију, а Србија са својим географским положајем и економијом у развоју представља важан део великих, интерконтиненталних рута. У Вашингтону се тренутно воде озбиљни разговори о јачању транспортне руте од Индије преко Блиског Истока до Централне и Источне Европе, док се лука у Трсту помиње као ново главно индо-медитеранско чвориште. Одатле ће добар део робе ићи управо преко Србије и Дунава даље ка Црном Мору. Србија је у том смислу стратешки битна за транспорт али и за безбедност Балкана.

Довели сте познате америчке играче на „Пупин форум” у Београд. Шта вам они кажу о Србији кад камере нису укључене?

Некада није лоше пустити друге да говоре о нама, јер ми у Србији често не видимо ствари које виде други који долазе споља и који нису заробљени у нашој политичкој свакодневици. Зато ћу овде дозволити себи да цитирам великог америчког стратега, Џорџа Фридмана, који је био наш гост у Београду неколико дана. Фридман је написао детаљан извештај о Србији који је читан у центрима америчке политичке моћи и у свету бизниса где каже: „Овог пута сам напустио Србију научивши три истине. Прво, иако је Србија и даље Србија и иако се налази на Балкану, она није заробљеник национализма. Друго, интелектуална снага источне Европе и даље постоји, снажно је концентрисана у Београду, и америчке технолошке компаније, које су то препознале, почињу да долазе. И треће, упркос свему што се догодило на Балкану, осећам се више као код куће у Београду него у већини других градова које посећујем. Необично, али технолошки и предузетнички дух је тамо више ’амерички’ него било где другде у Европи.”