Деца под "стакленим звоном"

Вирусне инфекције код малишана до две, односно три године могу бити честе и рутинским испитивањима не може се утврдити зашто неко дете током године има 12 инфекција, а неко само две. Поремећаји настају услед суптилних наследних промена и карактеристика у генетском материјалу, који карактерише сваку особу.

По мишљењу др Срђана Пашића, начелника Одељења за имунологију Института за здравствену заштиту мајке и детета, то је објашњење зашто су нека деца склонија одређеном типу инфекција. Управо мале генетске промене су одговор на то зашто неко оболи од туберкулозе, а неко не, иако живе у истом домаћинству и у истим условима. Испитивање узрока мутација отвара нам пут за ефикасније лечење, за формирање нових, специфичнијих лекова, каже др Пашић чији је рад на ову тему објављен у познатом научном часопису "Нејчр" у августу.

Родитеље здраве, али и болешљиве деце увек занима како да своје малишане сачувају од вируса и бактерија, а многи понекад претерају, па своје малишане чувају под "стакленим звоном".

– Имуни систем новорођенчета је незрео. У контакту с различитим инфективним агенсима који нас окружују имуни систем до друге године учи и постепено сазрева. Нисам присталица "стакленог звона", али уколико је дете имало, на пример, неколико епизода прехлада које су се искомпликовале у упале уха, па ако се то догодило три-четири пута за пола године, неопходно је потражити узрок, али и дете неколико месеци одморити и повући из колектива неко време, док се узрок не санира – каже др Пашић.

У раду објављеном у чувеном часопису, заједно са колегама из Јапана, наш доктор је допринео решавању загонетке – узрока мутације гена који изазива ретку, урођену болест имуног система, за коју се иначе зна још из библијских дана и позната је као Јовов синдром.

– Реч је о ретком поремећају. Ови болесници имају гнојне, понављане инфекције коже, инфекције унутрашњих органа, најчешће плућа. Међутим, за разлику од нормалних особа, њихов имуни систем је ослабљен, па се ове тешке инфекције тешко залечују. Болест почиње у детињству, наследна је и најчешће пацијенти дуготрајно примају антибиотике, ради спречавања понављаних инфекција – каже др Пашић.

Наш саговорник, који се, иначе, бави имунологијом, реуматологијом и проблемом честих инфекција, примећује да су поремећаји имунитета код деце чешћи него што се мисли: на 10.000 новорођене деце јавља се један случај. Ти поремећаји су различити и до сада је познато 105 врста генетских слабости имуног система.

– Најчешће виђамо урођени поремећај код кога дечји организам не може сам да ствара антитела, те ови малишани чешће оболевају од инфекција уха, ждрела, плућа... Ова деца имају ослабљени квалитет живота ако не добијају специфичну терапију, као што је пасивна заштита гамаглобулином, редовно, једном месечно – објашњава наш саговорник додајући да ову скупу терапију сада обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

Реч је о деци која не могу да се "бране" од бактеријских инфекција, она стижу из целе Србије, али када добију ову терапију уместо честих упала плућа живе као и њихови здрави вршњаци. Проблем је, што се код нас овакви мали пацијенти дуго не препознају тако да они лутају од амбуланте до амбуланта са дијагнозом менингитиса, сепсе... Др Пашић наглашава да болест ових малишана нема много везе са социјалним факторима, већ је реч о урођеним поремећајима.