Похарано омољичко врело

Омо­љи­ца – Та­ман ка­да су се спре­ма­ли да отво­ре но­ву се­зо­ну ку­па­ња, чла­но­ви удру­же­ња „Омо­љич­ко вре­ло” има­ли су шта да ви­де на про­сто­ру се­о­ске ба­ње ко­ју су пре две го­ди­не соп­стве­ним ра­дом „по­ди­гли из мр­твих”. У ма­лом ком­плек­су с ба­зе­ном и пра­те­ћим мо­би­ли­ја­ром за­те­кли су раз­ва­љен и по­ха­ран обје­кат то­а­ле­та и оште­ће­не „пе­чур­ке” – сун­цо­бра­не.

„Ни­је про­блем што је од­нет во­до­ко­тлић, то је ма­ла ште­та у од­но­су на ван­да­ли­зам ко­јим су раз­ва­ље­на вра­та објек­та, а ко­ји са­да мо­ра­мо да са­ни­ра­мо. Још ви­ше бо­ли што се не по­шту­је труд се­ља­на, ко­ји су тро­ши­ли сво­је сло­бод­но вре­ме, рад, па и но­вац, да од јед­ног ру­гла се­ла на­пра­ве ле­по ме­сто за од­мор ме­шта­на, али и го­сти­ју са стра­не”, при­ча за „По­ли­ти­ку” Би­ља­на Ми­лу­ти­но­вић, пред­сед­ни­ца удру­же­ња „Омо­љич­ко вре­ло”, ко­је је за­слу­жно за ре­не­сан­су не­ка­да по­пу­лар­ног „ле­чи­ли­шта”, је­дин­стве­ног у овом кра­ју.

Члан­ство и сви љу­ди из се­ла ви­ше ни­су мо­гли да гле­да­ју ка­ко њи­хо­ва ба­ња про­па­да, па су се пре два ле­та са­мо­ор­га­ни­зо­ва­ли уз све­срд­но уска­ка­ње ком­ши­ја спрем­них да по­мог­ну, ка­ко опре­мом, ра­дом, хра­ном и пи­ћем за рад­ни­ке, та­ко и нов­ча­ним при­ло­зи­ма. Та­ко је у ре­корд­ном ро­ку од ши­ка­ре у по­љу, а не­ка­да пер­спек­тив­ног из­во­ра сум­пор­не во­де, на­ста­ло при­јат­но ме­сто за из­лет.

Ра­ди­ло се удар­нич­ки, на­ста­вља во­ђа ов­да­шњих во­лон­те­ра, те је рас­кр­че­на ши­ка­ра, ба­зен ко­ји је био сав у жа­бо­кре­чи­ни очи­шћен је и дез­ин­фи­ко­ван и по­ста­вље­на је во­до­от­пор­на обло­га, а во­да из ма­њег ба­зе­на са вен­ти­лом са­да до­ла­зи за­но­вље­ним це­ви­ма. И ту се ни­је ста­ло. Упор­ни Омо­љи­ча­ни ус­пе­ли су и да раш­чи­сте ши­ри те­рен, са­зи­да­ју ка­би­не за пре­свла­че­ње и то­а­лет, по­ста­ве деч­је игра­ли­ште и клу­пе. Љу­ди су по­ред ре­дов­них оба­ве­за до­ла­зи­ли по под­не и ви­кен­дом, по ве­ли­ким вру­ћи­на­ма и оства­ри­ли сан да се опет ку­па­ју у сво­јој ба­њи.

Та­ко је ово вре­ло пре­шло пут од ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка и бу­шо­ти­не у плод­ној цр­ни­ци, из ко­је је, уме­сто тра­же­не наф­те, шик­ну­ла то­пла во­да. Се­о­ским са­мо­до­при­но­сом ис­фи­нан­си­ра­на је град­ња ин­фра­струк­ту­ре, те је у овом ју­жном се­лу пан­че­вач­ког ата­ра по­че­ло ба­ња­ње и тра­ја­ло је то та­ко го­то­во две де­це­ни­је. А он­да, из не­по­зна­тог раз­ло­га, ба­ња ме­ђу ку­ку­ру­зи­ма је на­пу­ште­на. За­пу­ште­ни ба­зен по­стао је опа­сан по здра­вље, па је до пре не­ку го­ди­ну би­ла „ак­тив­на” са­мо не­ве­ро­ват­но ма­ла ру­па из­во­ри­шта. Ту је зна­ло да се ти­ска и де­се­так ре­кон­ва­ле­сце­на­та тра­же­ћи ле­ка, пре све­га ко­жним обо­ље­њи­ма, да би у по­след­њој фа­зи про­па­да­ња у бла­го­да­ти ужи­ва­ле са­мо жа­бе и сто­ка на ба­ра­ма око из­во­ра.

Но, ба­ња ипак ни­је за­бо­ра­вље­на, пре све­га бла­го­да­ре­ћи уве­ре­но­сти ме­шта­на да ле­чи на де­се­ти­не бо­ле­сти. То су, ка­жу ов­де, по­твр­ди­ла и ис­пи­ти­ва­ња тер­мал­ног из­во­ра, ко­ја је на­ру­чи­ла оп­шти­на Пан­че­во, а сво­је­вре­ме­но оба­вио Ин­сти­тут за ре­ха­би­ли­та­ци­ју из Бе­о­гра­да. Ана­ли­зе во­де су по­ка­за­ле да спа­да у ми­не­рал­не и ле­ко­ви­те и да би мо­гла би­ти ко­ри­сна у ле­че­њу ре­у­мат­ских и ко­жних обо­ље­ња и за ре­ха­би­ли­та­ци­ју ор­то­пед­ских по­вре­да. Бањ­ска хро­ни­ка бе­ле­жи да од та­да кре­ће ма­сов­ни­ји по­ход на за­ли­ва­ње те­ку­ћим ле­ком, па и од­но­ше­ње бу­ра­ди са во­дом, чи­ја тем­пе­ра­ту­ра до­сти­же 30 сте­пе­ни.

„На­ша ба­ња је бла­го за ко­је и ни­смо све­сни ко­ли­ко вре­ди, а ово што се де­си­ло нас не­ће по­ко­ле­ба­ти. Шти­ти­ће­мо оно што је ура­ђе­но. Гле­да­ће­мо да што пре про­стор огра­ди­мо и да бу­ду по­ста­вље­не ка­ме­ре, за шта смо пре­да­ли би­знис план Град­ској упра­ви, ко­ја нам је ра­ни­је већ по­мо­гла са 150.000 ди­на­ра. Та­ко­ђе, сле­ди нам пу­ње­ње ве­ли­ког ба­зе­на и уво­ђе­ње но­вих са­др­жа­ја, ка­ко би ба­ња би­ла спрем­на за но­ву се­зо­ну ку­па­ња и сун­ча­ња на ле­жаљ­ка­ма, под сун­цо­бра­ни­ма”, за­кљу­чу­је Би­ља­на Ми­лу­ти­но­вић из удру­же­ња „Омо­љич­ко вре­ло”.