Расте број пријава у регистру „Не зови”

У регистар „Не зови” до сада се уписало укупно 39.648 грађана Србије, а то су они који не желе да их појединци и компаније позивају телефоном и нуде различите производе и услуге. Према подацима Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), при коме овај регистар и постоји, највише уписаних су корисници „Јетела” и то 18.572 или 46,8 одсто. Затим следи А1 са 9.269 (23,3 одсто) и „Телеком Србија” са 8.295 пријава, што чини 20,9 одсто укупног броја пријављених грађана. Прве године постојања овог регистра уписало се 29.683 грађана, док је касније тај одзив био нешто слабији због чега су реаговале и потрошачке организације.

Према важећим прописима, приступ регистру са могућношћу уписа и исписа броја имају оператори и трговци и они могу да приступе и виде све уписане телефонске бројеве који, у складу са Законом о заштити потрошача, не желе да буду позивани, кажу у РАТЕЛ-у.

Регистар „Не зови” почео је да ради 5. јануара прошле године. Упис или испис појединог броја у овај регистар може да затражи само корисник телефонског броја, а захтев се подноси преко апликације, електронским путем или у пословним просторијама оператора. Постојање регистра „Не зови” обавезује трговце да, пре него позову било који број, провере да ли се он налази на листи оних који не желе да примају позиве у којима се нуде роба или услуге, а прописане су и новчане казне за трговце који позивају грађане чији су бројеви уписани у регистар.

Иначе, потрошачка организација „Ефектива” је недавно упозорила да је у овај регистар уписано тек један одсто од неколико милиона мобилних и фиксних бројева. Они су објаснили да је од почетка рада овог регистра тржишна инспекција примила 25 пријава грађана, због којих је извршено 19 инспекцијских надзора, а само у пет случајева је покренут прекршајни поступак.

У Србији се грађани годинама жале да их стално различите компаније или појединци позивају телефоном и нуде различите производе или услуге. Велики проблем је и у томе што они најчешће контактирају са старијим грађанима и лако им продају производе који су углавном лошег квалитета, док су цене обично нереално високе. После, када се већ нађу у проблему, они тешко могу да раскину потписане уговоре. Закон о заштити потрошача санкционише овакво понашање и забрањује га, али су насртљиви трговци упорни и стално налазе нове начине да дођу до нових купаца. Међутим, грађани који се упишу у овај регистар не би требало да добијају позиве, СМС или ММС, у којима се нуде неки производи и услуге.

Једини изузетак је ако је неко раније оставио број телефона трговцу како би добијао обавештења о погодностима. У том случају ће добијати, рецимо, позиве, али само од тих компанија. Интересантно је да се грађани и даље не пријављују у великом броју у овај регистар, иако је ово прва конкретна могућност да се реше упорних и насртљивих трговаца који робу нуде од врата до врата.

 Провера бројева телефона уписаних у регистар „Не зови” омогућена је на интернет страници регулаторног тела надлежног за електронске комуникације (РАТЕЛ). Регистар је јаван у делу који се односи на бројеве телефона и датум уписа, а за сваки уписани број могуће је добити једино информацију да ли се он налази у регистру или не, док лични подаци нису доступни. Упис или испис из регистра може да тражи само корисник броја, односно регистровани корисник у случају унапред плаћене услуге (припејд).