Просечне плате у ИТ сектору до 310.000 динара

За разлику од запослених у ИТ сектору, који, у просеку, зарађују готово трипут више у односу на републички просек (у марту просечна зарада износила је 108.012 динара), најслабије плаћени грађани баве се услужним делатностима. Према званичним подацима Републичког завода за статистику, најплаћенији су запослени у области рачунарског програмирања и консултантских услуга, са просечном нето зарадом од 310.417 динара. С друге стране, на дну лествице нашли су се радници који се баве „осталим личним услужним делатностима”. Овде се сврставају најразличитији послови – од хемијског чишћења, преко козметичарских, па све до погребних услуга. Њихова просечна плата у марту износила је свега 58.609 динара.

Тек мало више од њих зарађивали су радници у угоститељству, и то они у области припремања и послуживања хране и пића – просечно 60.412 динара. Готово једнако недовољно плаћени су и они који се баве поправком рачунара и предмета за личну и употребу у домаћинству – 63.817 динара, а при дну лествице су и радници у текстилној индустрији. Конкретно, они који производе гардеробу у просеку су зарађивали 67.324 динара, и њихове плате нису само мање од просечних, већ су ниже и од медијалне зараде која представља износ до којег зарађује половина радника. У Србији у марту та група радника зарађивала је 81.793 динара или мање.

Зашто у Србији већ хронично ниске плате имају радници у текстилној индустрији и сфери услуга, па чак и у ауто-индустрији, где се учестало отварају фабрике?

Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, истиче да у нашој земљи ради велики број страних инвеститора који су ниско продуктивни, а за своје функционисање изискују ангажман великог броја радника.

– Због недовољне продуктивности нису у могућности да исплаћују велике зараде. Углавном су са државом потписивали уговор да се плате крећу у оквиру минималца, увећане за 20 одсто. То је око педесетак хиљада динара, а са минулим радом плата им не прелази 55.000 динара, док са прековременим дође до око 60.000 динара – истиче он, потврђујући узроке малих плата, махом на југу Србије.

– То се односи на текстилну индустрију и фабрике које производе компоненте за ауто-индустрију. Сада су они у великој кризи. Углавном је то мануелни рад који не изискује велику стручност, па је овде реч о радницима који су нискоквалификовани. Држава је то решавала на тај начин како би заправо решила проблем незапослености. То је у том тренутку било оправдано, али, нажалост, те плате су остале на врло ниском нивоу, па сада ти људи не могу да преживе од тих зарада – објашњава Михајловић.

Једно време су те наше фабрике радиле у већем капацитету, јер је за ауто-индустријом било велике помаме у Европи, али се сада ситуација драстично изменила.

– Ауто-индустрија је у кризи и те велике компаније немају потребу за додатним ангажманима: то се одражава и на нас, па се и код нас смањује број људи, нуде им се отпремнине. Нема ни потребе за великом производњом, нити има довољно наруџбина, па самим тим нема ни прековременог рада кроз који може више да се заради, на постојећу плату – истиче он.

Када је реч о „Фијату”, проблем је у томе што је електрични аутомобил на европском тржишту доста скуп, па сада постоји тежња да се код нас направи што јефтиније возило које би имало „прођу” и код нас и у Европи, сматра он.

– Да би то добила, компанија је пројектовала да плате радника у крагујевачкој фабрици не би требало да пређу 75.000 динара за нове раднике. То у овој ситуацији не задовољава младе људе, јер рад на траци у ауто-индустрији није нимало лак и специфичан је. Радници су незадовољни, не задржавају се превише на послу, велика је флуктуација младе радне снаге тамо, сматрају да нису адекватно плаћени, а то ће бити велики проблем за озбиљнију производњу у наредном периоду – сматра Зоран Михајловић.