Стручњаци предлажу новине у радном праву

јБудва – Најновија искуства у свету рада показују да су резултати бољи или бар исти у четвородневној радној недељи у односу на петодневну. У неким западним земљама овакав модел рада дао је добре резултате – запослени су били одморнији и здравији, па су постизали бољи учинак него за пет радних дана.

О овоме се говорило на регионалној конференцији „Будвански правнички дани”, која се недавно одржала, у организацији Удружења правника Србије и Републике Српске.

– Послодавци широм света почели су да тестирају четвородневну радну недељу. Након рада од куће и „фриленсера”, то је још једна промена коју је пандемија короне донела у свету рада. Краћу радну недељу, од понедељка до четвртка, почели су да практикују послодавци у Шпанији, Новом Зеланду, Јапану, али и у Данској и на Исланду – рекла је др Весна Стојановић, дугогодишња начелница у Фонду ПИО за град Београд.

Предности краће радне недеље су бројне – дужи одмор, боравак са породицом, мање путовања на посао, смањење емисије штетних гасова. Запослени могу боље да искористе своје слободно време, које посвећују и здравијем начину живота, рекреацији и хобијима, па су мање уморни и имају више елана за рад. Због тога на послу дају максималан допринос. Организација рада се распоређује на четири дана, уместо на пет, а запослени су мотивисани и све обавезе завршавају брже. Зараде остају исте, али се трошкови рада смањују, што одговара и послодавцима.

– Краћа радна недеља заживела је и у Великој Британији. Од 61 компаније, које су биле предмет испитивања, 56 се изјаснило да ће наставити са четвородневном недељом, док се 18 определило да ће им то бити трајна пословна стратегија. Нема сумње да ће четвородневно радно време произвести многобројне здравствене, економске, културно-образовне и друге позитивне ефекте – каже за „Политику” др Весна Стојановић.

На саветовању у Будви др Весна Стојановић је навела да ће радници у Белгији моћи да одаберу четвородневну радну седмицу у склопу низа реформи тржишта рада. То не значи да нико неће радити петком, али са прерасподелом дневног радног времена, викенд би за многе запослене трајао три дана.

Скраћење радне недеље, ипак, није могуће спровести у свим струкама, а нарочито у службама које раде непрекидно, са ноћним и викенд сменама. Међутим, и ту би било могуће да се организује клизна радна недеља и прерасподела посла.

Наша саговорница напомиње да је у организацији Међународне организације рада (МОР) и немачког ГИЗ-а пре две године одржан тродневни тренинг миритеља и арбитара, где је разматрана и тема дужине трајања радног времена у току радног дана, као и броја радних дана у току радне седмице односно у току месеца. Такође се расправљало и о могућностима рада после остваривања права на пензију.

– По казивању предавача, адвоката Михаела Дриера, немачко право дозвољава флексибилност привредних и других правних субјеката да сами и у сарадњи са синдикатима и запосленима уређују радно време у складу са својим производним и осталим процесима и потребама. Изненађење свих присутних је био одговор и објашњење да су у Немачкој многи правни субјекти, а нарочито у привредним гранама, регулисали дневно радно време на седам часова, да су радну недељу неке фирме, из разлога економичности пословања и смањења трошкова и енергетских ресурса, скратили у распону од 30, 34 или 36 часова, а неке су задржале четрдесетдвочасовну радну недељу – каже др Стојановић.

Пример за скраћење радних часова је нарочито изражено у индустрији ливнице тешких метала и токсичних материја. Неке фабрике већ раде у режиму скраћеног радног времена, а неке су у припреми да ту погодност спроведу у блиској будућности.

– Резултати скраћивања радног времена у једном дану, као и у радној седмици, дало је позитивне резултате, тако да се радо прихватају и примењују у немачкој привредној и другим делатностима. Добровољни прелаз на четвородневну радну недељу може, поред повећања продуктивности, произвести читав низ других позитивних ефеката. Пре свега, запослени који имају у току недеље три нерадна дана осећају се одморније, са мање стреса, имају више времена да се посвете рекреацији и унапређењу здравственог стања. Посвећују више времена брачним и породичним односима, нарочито између различитих генерација. Имају више времена за васпитање деце, стручно усавршавање, а и бављење допунским радом за новац у виду хобија – објаснила је др Весна Стојановић.

У страним привредним субјектима који су прешли на четворонедељни радни ангажман повећана су месечна примања запослених. Четвородневна радна недеља даје посебне резултате у Белгији, Великој Британији, Шкотској, Шпанији, Новом Зеланду, Канади и САД.

Промене на тржишту рада подразумевају и радно ангажовање пензионера, које се може наставити и после навршене 65. године живота – закључивањем неког од уговора предвиђених Законом о раду, Законом о облигационим односима или неким другим прописом, указала је наша саговорница.

– Савремени начин живота намеће брзи темпо прилагођавања и укључивања у све сфере модерног рада и пословања. Нужно је пратити све новине, прилагођавати се савременом начину рада и нормирати новонастале облике рада. То подразумева основне постулате у уговору између послодавца и радника – постојање писаног уговора и плаћање пореза и социјалних доприноса. Без та два основна елемента нема ни правно дозвољеног рада, ни уређених радноправних односа између послодавца и запосленог – каже др Весна Стојановић.