Трећи живот мајстора шаха

Ниш – Овог пролећа за Драгана Живића, учитеља шаха у Дечјем културном центру у Нишу, са високим звањем међународног ФИДЕ шаховског мајстора, почеће, како и сам каже – нови трећи живот. Са својих 58 година, током којих је више од четврт века преживљавао праву голготу, некада један од највећих шаховских талената некадашње Југославије, Србије и Ниша после компликованог оперативног захвата на Клиници за ОРЛ болести нишког УКЦ-а, Драган ће поново моћи да чује.

– Све по мене лоше почело је током агресије НАТО-а и бомбардовања наше земље 1999. Као припадник резервног састава наше војске најпре сам преживео бомбардовање када су авиони великим ракетама погодили објекат у којем је била наша војна јединица. Срећом, била је узбуна и сви смо били у подрумским просторијама и нико од нас није погинуо, али је објекат у којем смо били срушен потпуно, а експлозије и детонације су биле страшне. Тада сам изгубио велики проценат слуха. Врло мало сам могао да чујем када сам са неким разговарао, приче у свом окружењу такорећи уопште нисам разумео. Надао сам се првих година да је то привремено, али слух се није враћао уопште. Онда је дошао период у којем сам се и борио за живот и потпуно оглувео – прича Драган Живић за „Политику”.

Током пандемије вируса корона овај мајстор шаха као тежак пацијент доспео је на болничко лечење. Будући да се његово здравствено стање данима није побољшавало, већ напротив погоршавало, и то рапидно, прикључен је био на респиратор. Уместо да дише својим плућима, у животу је одржаван механичком вентилацијом.

– Био сам без икаквих додира и контаката са спољним светом пуних 26 дана. Мој се организам, међутим, није предавао. Четири пута сам био на ивици смрти током овог периода и четири пута реанимиран, испричали су ми лекари и друго медицинско особље када сам здрав коначно напустио болницу. Мало је ко веровао да ћу се извући, био сам скоро прежаљен. Али, преживео сам. Последице по мој здравствени статус биле су, међутим, још горе – потпуно сам оглувео пре пет година. Постао сам инвалид – навео је Живић.

Ни тада се није предавао. Наставио је да обучава младе шаху, али и да се такмичи. На Олимпијади глувих и наглувих одржаној у Турској успео је да се попне на победничко постоље освојивши треће место у свету – бронзану медаљу. Претходно је са репрезентацијом глувих наше земље у Енглеској, у Манчестеру освојио злато и титулу шампиона. Његов успех су наставили, прича нам, малишани шампиони – полазници школе шаха коју води – више од 70 малих шахиста победили су на бројним турнирима, били су прваци централне Србије. Такође, 12 девојчица и дечака постали су шампиони Србије у свом узрасту.

Онда је Драган Живић поднео захтев Републичком фонду здравственог осигурања Србије и добио одобрење да му се у уху угради кохлеарни имплант, који вреди око 20.000 евра. Овај имплант се обично уграђује деци рођеној без слуха или од повреда или болести изгубљеног слуха.

– Челни људи нишке ОРЛ клинике прихватили су се обавезе да изведу не баш лак оперативни захват који се ипак дуго у овој установи ради, али ретко код одраслих – испричао нам је директор ове медицинске установе проф. др Душан Милисављевић. Како је навео, на Клиници за ОРЛ годишње се уз одобрење здравственог фонда обави између 55 и 60 операција уградњи овог импланта.

Хируршки захват успешно је обавила екипа стручњака, коју је предводила др Драгана Симић. У тиму је, између осталих, био и познати хирург за ухо и грло и нос проф. Др Милан Станковић. Кроз неколико недеља, када буде скинут завој и када се обаве све контроле, како нам је рекао Милисављевић, Драган ће моћи да чује.

– Поново ћу моћи да чујем, што је за мене и све моје и пријатеље скоро невероватно. У међувремену сам куповао слушне апарате, најсавременије и најјаче по чујности, али није вредело. Уграђен ми је имплант и видимо се, али и чујемо за двадесетак дана – рекао нам је Живић.