Дечак који је наставио да сања

Узлет. Дигитална конзола показује 300, 400, 700, 1.000 метара надморске висине – полетели смо са аеродрома који лежи на око 270 метара. Започињемо пловидбу. Лет – леви заокрет, прелет, десни заокрет, узгон и ваљак. Тело ми се лепи за седиште под снажним „Г” притиском. Али не марим. Ужитак је већи – тако Горан Тодоровић, познатији као Фаца, који је иначе у инвалидским колицима, описује свој нови подвиг – акробатско летење једрилицом у Марибору, с пилотом Робертом Хрибершеком.

– Иако сам у Аероклубу „Саша Митровић” у Лесковцу летео с искусним пилотом, наставником једриличарства, чика Синишом, било је потребно поново покренути реку адреналина на посебан начин. Тражио сам, распитивао се преко познаника како то могу да урадим и овде. Ништа није тешко ако си спреман на поразе и падове. Преда мном врата, окована људским злом, падају. И ја настављам мисију – сребрним нитима спајам небо и земљу. Једрилица „бланик”, бели лабуд. Кратак брифинг са људима из Аероклуба Марибор. Убацују ме у кабину, додатно ме везују око ногу – наводи Фаца.

Остао је непокретан 2003. године у несрећи приликом 984. падобранског скока, када му се умрсио главни падобран. Ударио је у земљу приближном брзином од 120 километара на час, имао разне преломе, срце му је престало да ради, али је преживео. Јака воља, како сам каже, учинила је да остане жив. Бивши припадник 63. падобранске бригаде, овог викенда остварио је још један сан – летео је и моторним параглајдером у тандему с пилотом Драганом Поповом Гидром изнад Бледског језера.

– После дуже паузе, вођен сновима и добром организацијом, пре свега захваљујући мом сталном пратиоцу Звонимиру Момирском, који чврсто стоји на земљи, као с магичним штитом, успевам да осетим сваку ноту, боју облака, звук харфе Норни које на околним планинама седе и плету судбину… Снага ми не недостаје. С древним мачем у руци и поемом у међудимензионалном свету, прелетом из срца таме ка светлости. Свака граница се брише, јер она заправо постоји само у умовима људи – истиче Фаца.

Током организације овог подвига, како каже, „усијале су се везе”, али је успео да оствари један од својих снова.

– Полажу ме у седиште, секунде се топе. Ратник у белој туници спушта бакљу и покреће пропелер. Улазимо у свет магичара. Две огромне птице раширених крила уздижу барку ка чистом небу. Ка срцу, ка пламену који ће сагорети сваки бол. Узлетом Феникса, обнављам сан о лету дечаку сломљених крила. Авантура лета почиње. Живот је само један – каже Тодоровић.

Под њима се вијугала бистра река Соча. У њеном одсјају као да се стапају с кланцем, пратећи вијугави ток. Капљице блистају. Поља, реке, планине, Бледско језеро – све остаје урезано у сећању.

За Фацу, свако путовање је посебно. Одликован је у рату медаљом за заслуге у области одбране и безбедности трећег степена. После повреде, три пута је од Војске Србије добио специјалне награде у оквиру избора за Спортисту године, као прво инвалидно лице, а такође је три пута награђен од Ваздухопловног савеза Србије као једини падобранац у инвалидским колицима.