Немачка поново постаје војна сила

Нова влада Немачке планира велика улагања у војску, у настојању да постане, како је то најавио канцелар Фридрих Мерц, „најјача конвенционална сила у Европи”. Министар одбране Борис Писторијус наговестио је да је држава спремна да повећа војну потрошњу на 3,5 одсто БДП-а, што представља значајну промену за земљу која се годинама мучила да достигне праг од два одсто. Упркос свему томе, планови у Берлину и даље заостају за све гласнијим захтевима америчког председника Доналда Трампа савезницима у НАТО-у да за војну безбедност троше пет одсто националног дохотка.

Најсликовитији пример великог заокрета Немачке десио се 22. маја. Тада је Мерц присуствовао церемонији активирања оклопне бригаде Бундесвера у Виљнусу, што је прва трајно стационирана немачка бригада ван земље од краја Другог светског рата. Немци током деценија хладног рата, оптерећени заоставштином трагичних искустава оба светска сукоба, у поређењу са другим водећим земљама нису форсирали улагање у армију и суздржавали су се од војног ангажовања у иностранству.

Данас, са око 5.000 војника, педесетак тенкова „леопард”, инжињеријским и извиђачким водовима, јединицом за деминирање, немачка оклопна бригада у Литванији постаје ударна песница источног крила Северноатлантске алијансе, смештена свега четрдесетак километара од границе с Белорусијом, коју Запад види као потенцијалну полазну тачка за неку нову војну операције из Москве.

Одлука о том ангажовању донета је у време прекретнице у безбедносној политици, коју је по руском нападу на Украјину 2022. покренуо тадашњи канцелар Олаф Шолц. Његов налет потрошње од 100 милијарди евра из специјалног фонда Немачку је већ сврстао као земљу са четвртим највећим војним буџетом на свету, према процени Стокхолмског међународног института за мировна истраживања. Међутим, како је рекао генерал Карстен Бројер за британски „Економист”, тај новац је углавном само „попунио рупе у асфалту”, а много тога још тек треба учинити.

Мерцов нови талас улагања има за циљ да издигне Немачку на међународној сцени, а приоритети су: противваздухопловна одбрана, обнављање залиха муниције, развој ракета дугог домета за прецизне ударе и обнова инфраструктуре. Пошто такозвана дужничка кочница више неће важити када је реч о потрошњи за војску, немачки економисти су израчунали да ће додатно наоружавање Бундесвера у следећих неколико година коштати 400 милијарди евра.

Ипак, та модернизација захтева и реформу споре бирократије. Војни стручњаци годинама упозоравају да су набавке преоптерећене процедурама, док је честа замерка и да Немачка упада у апсурдну правничку педантерију. Пример је борбено возило „пума” које је, према важећим стандардима, морало бити дизајнирано тако да у њему могу да се возе и труднице.

Такође, недавни извештај посланице Еве Хегл, поверенице за оружане снаге у Бундестагу, открио је да су многе касарне у лошем стању, те да су неки објекти за обуку трајно затворени. Наводи се и да је високо обучени војни кадар, попут пилота хеликоптера, остављен на канцеларијским пословима, јер не могу да раде у струци за коју су обучени. Многе јединице нису оперативне због мањка особља, док су друге остале без довољно опреме попут тенкова или хаубица, пошто је много тога послато у Украјину.

С друге стране, Зенке Најцел, војни историчар, сматра да је Немачкој главни проблем то што има превише високих официра, а премало војника који нису били на првој линији фронта.

„Наше оружане снаге и даље су мировне трупе преоптерећене бирократијом и њихов кадровски састав мора бити темељно промењен”, рекао је Најцел.

Уклањање ових препрека задатак је министра Писторијуса, једног од највећих заговорника поновног враћања обавезног служења војног рока који је Ангела Меркел укинула 2011. године. Писторијус је за „Франкфуртер алгемајне зонтагсцајтунг” објаснио да је модел служења војске у Немачкој заснован на добровољном учешћу, али да може бити замењен обавезним роком, ако се не буде пријављивао довољан број младих. Закон који регулише ово питање могао би да ступи на снагу већ 1. јануара 2026. године.

На дисциплински суд због прељубе

Припадници Бундесвера, ако се упусте у прељубу са партнерком или партнером клега, могу бити дисциплински кажњени. Како јавља „Дојче веле”, то је одлучио Савезни суд у Лајпцигу поводом једног таквог случаја. Прељуба, образложио је суд, „може веома да оптерети свакодневни живот у војној заједници као и спремност да у кризним ситуацијама сви буду ту једни за друге”.