НВО уплив у правосуђе

Миодраг Марковић из Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) тврди да у судству и тужилаштву постоји уплив разних невладиних организација који је највидљивији у политичком деловању појединих судија и тужилаца.

Подсећајући на наводе америчких званичника и председника САД Доналда Трампа о организацији USAID – да је била формирана само да би трошила паре америчких пореских обвезника на мешање у унутрашња питања других држава широм света и извођење обојених револуција и томе слично, Марковић је гостујући на телевизији Euronews повезао деловање USAID и у оквирима српског правосуђа, у које је уложен огроман новац.

- Са друге стране, УСТ је основано 2018. године управо због тога јер су на тада постојећа удружења разне невладине организације имале велики утицај и јер су их отворено финансирале - прецизирао је Марковић.

Указао је и на разне пројекте и грантове – уплив страног новца који су, како је рекао, били веома спорни, као што је нпр. чувени пројекат "Отворена врата правосуђа“.

- У том програму су се поједини кадрови 'обучавали' и били су у директном контакту са представницима невладиних организација. Имамо разлога да сумњамо да су од њих добијали упутства шта касније да раде - рекао је Марковић.

Категорички је одбацио наводе појединаца да УСТ финансира држава.

- Не добијамо ништа од државе, то је лаж која нам се потура од када смо формирани 2018. године. Вређали су нас и називали 'гонго и понго' удружењем, говорили да смо политички организовани, да нас финансира држава. Ми се финансирамо само од чланарина коју плаћамо нас око 500 чланова – судија, тужилаца, судијских и тужилачких помоћника, чак и полазника Правосудне академије - нагласио је Марковић.

Упитан да ли постоји граница између приватних и политичких афинитета и онога што је посао судија и тужилаца, он је истакао да је носиоцима правосудних функција строго забрањено да се баве политиком.

- Закон о судијама и Закон о јавном тужилаштву предвиђају изричиту, експлицитну забрану бављења политиком. Строго нам је забрањено да злоупотребљавамо своје функције и не смемо да се представљамо као јавни тужиоци или као судије када дајемо било коју изјаву која нема строго везе са нашом професијом - напоменуо је он.

Према његовим речима, једна ствар је када наступате у своје име, друга ствар је када наступате као носилац правосудне функције.

Подсетио је да је Етички одбор Високог савета тужилаштва пре годину и по дана донео одлуку у којој је определио да чак и у оним ситуацијама када не поступа вршећи своју функцију, јавни тужилац мора да се придржава тих ограничења.

Са друге стране, како је навео, Високи савет тужилаштва (ВСТ) је показао велике проблеме у свом функционисању и почео да примењује двоструке аршине када се ради о различитим групама лица.

Говорећи о блокадама зграде суда и тужилаштва у Новом Саду, Марковић је рекао да је његово удружење више пута тражило заштиту од органа који би тиме требало да се баве, од Повереника за самосталност тужилаштва, од ВСТ, и више пута писало директно председнику ВСТ Бранку Стаменковићу, али да осуда блокада није било.

- Реакција је изостала и када нашој чланици, судији из Новог Сада Ивани Јосифовић, није било дозвољено да уђе у зграду суда. Појавили су се хулигани и гурали је - напоменуо је он.

Када су у питању евентуалне измене Устава и закона који се односе на правосуђе, Марковић је навео да УСТ пре свега сматра да извршна власт и законодавна власт не треба да буду тотално одсечене од контроле правосуђа, као што је сада случај.

- Уколико оне не могу да делују на правосуђе, судство и тужилаштво немају никакве саморегулаторне механизме који ће учинити да функционишу као исправан систем. И онда ћемо имати овакву ситуацију какву имамо сада - навео је Марковић.

Подсетио је и да је Више јавно тужилаштво у Београду, у којем је он заменик главног јавног тужиоца, поднело велики број дисциплинских пријава против тужитељке Бојане Савовић управо због бављења политиком, због учествовања на митинзима са подигнутом песницом и због држања запаљивих говора.

Међутим, дисциплински тужилац ВСТ није предузео ништа, рекао је Марковић.
Упитан за мишљење о „студентским захтевима“, он је навео да је сада свима јасно да ту по среди нису били „студентски устанак“ и „чисти захтеви невине дечице“, као што је то било приказано на самом почетку.

- Могу отворено да кажем да је у питању политичка ствар, од оних првих захтева дошли смо коначно до избора - рекао је Марковић, наводећи да паралелно са тим поједине невладине организације и медији, пре свега „Н1“ и „Нова С“ континуирано врше притисак на правосудне органе.

- Сада су почели са објављивањем неке ‘нове базе’ судија и тужилаца, где је већина нас који њима нисмо по вољи, приказана прилично негативно управо због тога што хоћемо да поступамо по Уставу и по закону - закључио је Марковић.