Афрички пораз хашке правде

Правда је слепа, потврдио је ових дана Међународни кривични трибунал за Руанду, основан 1994. године да пронађе кривце за покољ 800.000 припадника племена Тутси те године на афричком екватору.

Одлуком трибунала за Руанду, измештеног из Хага у главни град Танзаније, Арушу, пуковник Теонест Багасора (61) осуђен је 18. децембра на доживотну робију због „геноцида, злочина против човечности и ратних злочина”. Данашњи главни тужилац трибунала Хасан Бубакар Џалов, наследник у тој фотељи код нас добро знане Карле дел Понте, окривио је Багасору да је „архитекта геноцида у Руанди”, али након дугог већања, трибунал је донео пресуду по којој је Багасоро починилац геноцида, изостављајући да га прогласи и „архитектом истребљивања”.

Пуковник Багасоро је, наиме, 6. априла 1994. године био командант артиљеријског пука који је обезбеђивао престонички аеродром у Кигалију, када је „непознати нишанџија” са оближњег брда Масака оборио председнички авион и на лицу места усмртио лидере Руанде и Бурундија: Жувенала Хабјаримана и Сипријена Нтаријамире.

На вест о атентату на председника Хабјаримана, Руанда се у следећих 100 дана претворила у незапамћену кланицу. Већинско племе Хуту оптужило је Тутси сународнике у Руанди за убиство лидера. Пред очима импотентне међународне заједнице, острашћени Хуту масакрирали су тог пролећа преко 800.000 Тутсија. У јеку кланице у брдовитој Руанди, канадски генерал Ромео Далер, командант снага УН стационираних у Руанди (око 2.500 „плавих шлемова”), ради надзирања ранијег мировног споразума између Хутуа и Тутсија вапио је Савету безбедности да пошаље помоћ. „Добро наоружаних 5.000 ’плавих шлемова’ били би у стању да обуздају геноцид”, писао је тада генерал Далер Ист Риверу у извештајима у којима је пуковника Багасору означавао као „стожер геноцида”.

Авај, пет сталних чланица Савета безбедности одбациле су Далеров захтев и наложиле повлачење 2.200 мировњака из Руанде!

Улазак Тутси јединица данашњег председника Руанде генерала Пола Кагамеа у главни град Кигали означио је лета 1994. године крај непојамног масовног злочина. Новембра 1994. године Хашки суд је основао специјални Међународни кривични трибунал за Руанду у Аруши.

Истог дана када је Међународни кривични трибунал у Аруши послао пуковника Багасору на доживотну робију, тај суд је ослободио свих оптужби његовог претпостављеног, генерала Гратијена Кабилигија, команданта специјалних јединица у чијој је надлежности између осталог било и обезбеђивање аеродрома код кога је оборен председнички авион.

„Упркос свим средствима које је имао на располагању и годинама истраге, Међународни кривични трибунал у Аруши остао је без одговора на питање ко је тачно смислио геноцид у Руанди. Након 14 година истраге, испада да се геноцид у Раунди десио спонтано: нико од наследника жртава и преживелих не верује у то. Пуковник Багасоро био је очигледно извршилац налога, али не и главни налогодавац. У трибуналу није постојала воља да се геноцид у Руанди испита до краја. Трибунал је морално хендикепиран, његове пресуде унеће додатни немир међу народима овог региона”, преноси изјаву професора Филипа Рејнтјенса са универзитета у Антверпену агенција АФП.

Да ли је Хашки суд уопште у стању да одмери правду за нечувена злодела која су се крајем прошлог века десила у Руанди, на Балкану, у ДР Конгу...? Што се Руанде тиче, истрагу о покретачима геноцида у старту је затукла Карла дел Понте, први главни тужилац трибунала у Аруши.

„У опису рада трибунала није бављење покретачима геноцида”, упозорила је још 1994. године Карла дел Понте.

А затим је прешла на „случај бивше Југославије”.