Влада продала НИС телефоном

Куповином 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије, „Гаспромњефт” неће постати власник нафтних и гасних бушотина у Србији и Анголи, већ само купује право на коришћење (експлоатацију) и за то ће плаћати земљишну ренту. Обавеза новог власника је, како стоји у купопродајном уговору за НИС, да обезбеди континуитет у производњи и истраживачкој делатности, односно да настави с улагањем у откривање нових домаћих извора нафте и гаса.

Иначе, уговор о продаји Нафтне индустрије Србије усвојен је јуче на телефонској седници у 11 сати и 30 минута, а материјал на више од сто страна министрима је стигао у 10 сати.

„Гаспромњефт” ће и званично постати власник 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије тек пошто у року од 30 до 120 дана од потписивања купопродајног уговора 400 милиона евра легне на рачун српске нафтне компаније. Услов да НИС добије новог власника јесте и да Комисија за заштиту конкуренције да одобрење „Гаспромњефту” да неће бити доминантан на српском тржишту, односно да неће имати прилику да злоупотреби свој доминантан положај.

Пошто се та процедура заврши, почеће и с пребацивањем НИС-ове имовине с Републичке дирекције за имовину на нафтну компанију.

Уговором о купопродаји НИС-а који би данас, између осталог, требало да буде потписан у Москви, предвиђено је и да се овај посао може раскинути уколико „Гаспромњефт” не испоштује једну или све три ставке предвиђене социјалним програмом, а то је да – не исплати отпремнину у висини од 750 евра по години стажа запосленима, почне с отпуштањем радника пре 2012. године или не буде исплаћивао плате увећане за раст инфлације.

Увидом у уговор јасно је да се посао може раскинути и уколико „Гаспромњефт” буде избегавао да у року инвестира у НИС 500 милиона евра. Ова руска компанија се уговором обавезује да до 2020. године одржи производњу и настави с инвестирањем у складу с усвојеним плановима, као и да ниво рафинеријске прераде буде такав да мора да одговори захтевима српског тржишта.

Уговор у који је „Политика” имала увид, на странама 7. и 8. где се говори о инвестиционој обавези,фактички дефинише да „Гаспром” даје НИС-у кредит са годишњом каматом од 20 одсто (осим ако није грешка у превођењу). У том делу, наиме, пише да ће камата на главницу кредита датих НИС-у доспевати квартално и да ће за сваки квартал износити дванаестомесечни еурлибор плус два одсто, мада је тренутно еурлибор око три одсто годишње. (Иначе, НИС би сам могао да добије кредит од Европске инвестиционе банке са каматом еурлибор плус 0,2 одсто.)

У Уговору не постоји никаква гаранција да се спроведе Програм реконструкције и модернизације дат у Прологу 2, већ се „Гаспром” само обавезао да ће НИС-у дати кредит за модернизацију. Нема ни било какве гаранције, казне или пенала уколико „Гаспром” до 2012. не спроведе планиране инвестиције.

Извор близак преговарачком тиму каже да је велики проблем био убедити руску страну да настави с услужном прерадом за трећа лица, односно приватне трговце у Србији, будући да НИС има монопол на прераду. Нови власник НИС-а хтео је тиме да „почисти” конкуренцију у делу велепродаје и да буде једини трговац горивом на српском тржишту. Као разлог за то, „Гаспромњефт” је навео да НИС-у процентуално опада учешће на српском тржишту и да су са 75 одсто тржишта пали на око 55 процената.

Нови власник се овим уговором обавезује да у периоду од четири године расподели дивиденде у износу од 15 одсто нето прихода компаније. Занимљиво је, међутим, да кад се растумачи оно што пише на страни 18, тачка 5.2.5. под Ц произлази да се држава Србија као досадашњи власник НИС-а одриче дивиденде за 2008. годину (у 2007. била око 50 милиона евра) у корист „Гаспрома”.

На истој страни може се наћи део уговора, тачка 5.2.6. која практично подразумева да Србија као продавац НИС-а гарантује са 100 милиона евра (25 одсто вредности купопродајног уговора) да НИС у овом тренутку не крши никакав закон или пропис. То практично значи да уколико би неко тужио новог власника НИС-а за еколошки акцидент у Панчеву, држава Србија би била дужна да исплати штету до висине те гаранције.

На страни 27. Уговора фактички стоји записано да „Гаспром” неће плаћати никакве казне за угрожавање животне средине због застареле опреме све док се та опрема не модернизује, а у Уговору није прецизиранникакав рок за то.

Затим у тачки 5.2.9. пише да Србија гарантује да се поводом овог споразума не воде никакви поступци пред судом, државним или неким другим органом и тако се прећуткује иницијатива Либерално демократске партије за оценууставности, која се покренута пред Уставним судом Србије.

А на страни 30, у тачки 10.2. записано је да се Србија одриче раскида уговора по основу Закона о приватизацији. У том члану дословце пише: „Стране признају да српски Закон о приватизацији није применљив на Трансакцију. Продавац се овим одриче свих права на повлачење или раскид које (или било које лице које он контролише) би у другим случајевима имао према или у погледу овог Уговора, било услед кршења важећих српских приватизационих услова (било према Члану 41а Закона о приватизацији Републике Србије или неког другог закона) или на други начин. У случају да Продавац покуша (или било које лице које он контролише) да повуче или раскине овај Уговор кршењем ове одредбе, мора купцу да плати износ који је једнак губитку који је купац претрпео као резултат или у вези са таквим кршењем”.

Када је реч о управљању, НИС ће имати пет својих чланова у Управном одбору, већину у Надзорном, док ће председник Скупштине акционара НИС-а највероватније остати актуелни министар енергетике Петар Шкундрић.

Све док је држава акционар са 10 одсто власништва у НИС-у, најважније одлуке које укључују промену оснивачког акта и статута, смањење капитала, промену делатности, као и усвајање финансијског извештаја не могу се донети без сагласности државе Србије, пише у уговору.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Тадић: Највише гаранције за реализацију енергетског споразума са Русијом

Нови Сад – Председник Србије Борис Тадић изјавио је синоћ у Новом Саду да ће постојати највиши ниво гаранција за реализацију сва три дела енергетског споразума са Русијом.

„О тој теми говорио сам са челницима парламентарних странака,прихватио сам неке сугестије и лидера Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка, тако да је на крају припремљен добар споразум, чији епилог ће бити изградња гасовода кроз Србију”, казао је Тадић.

Према његовим речима, прва гаранција да ће гасовод „Јужни ток” бити изграђен представљаће документ који ће у Москви потписати с руским председником Дмитријем Медведевом, а можда још већа јесте чињеница да ће Европи у наредних пет година бити потребно 200 милијарди кубних метара гаса. „Русија жели да свој гас прода на европском тржишту, а ми се налазимо негде на средокраћи. Гасовод ће, сем тога, значити много и самој Србији, јер ће у наредне три деценије имати сигуран доток тог енергента”, рекао је Тадић.

Председник Србије претпоставља да ће бити и таквих који ће оштро критиковати поменути споразум, али је уверен да је управо у њему пронађена линија националног интереса и потребе за већим животним стандардом грађана. Танјуг