Зелене површине – брига свих грађана

Суботица – Округли сто у оквиру пројекта „А где нам је зеленило?”, посвећено учешћу грађана у креирање јавног простора када су у питању зелене површине, имао је циљ израду свеобухватне стратегије која би требало да унапреди еколошку слику града. Разговоре је организовало Удружење ТЕРРАС и Регионални Архус центар Суботица, уз подршку мисије ОЕБС-а у Србији.

Како је истакла Наташа Ђерег, директорка Центра за екологију и одрживи развој Суботице, резултати анализе спроведене анкете и истраживања искоришћени су као основ за креирање предлога смерница за доношење стратешког документа који би регулисао управљање и развој зелене инфраструктуре, нарочито у урбаним зонама.

– Наше препоруке обухватају повећање улагања у јавно зеленило, подстицање грађана да сами допринесу уређењу својих парцела, као и строже санкционисање уништавања зелених површина. Такође, предлажемо формирање радне групе састављене од локалних и републичких стручњака – истакла је Ђерегова, додајући да би пример Београда, који је већ усвојио сличан документ, могао послужити као модел за Суботицу у циљу привлачења европских фондова.

Ђерегова се осврнула и на статистичке податке који дају добру слику о зеленим површинама града. „С обзиром на то да је ово подручје веома подложно климатским променама и ми већ сада видимо какве су врућине, због адаптације на климатске промене и због самог распореда у урбаном делу града који је цео избетониран, и имамо повећање површина под паркингом и веће загађење, ми не треба да се руководимо само просеком, већ да унапредимо околину на начин да грађанима омогућимо квалитетнији живот. Више зеленила утиче и на боље здравље, а такође и на амбијентални квалитет простора, што позитивно утиче и на ментално здравље становника”, навела је Ђерегова.

Сњежана Митровић из Регионалног Архус центра, нагласила је значај учешћа грађана у процесу креирања оваквих политика.

– Позивамо све суграђане да на сајтовима Архуса и ТЕРРАС-а прочитају смернице, оставе своје коментаре и сугестије. Само заједничким радом можемо доћи до квалитетног документа који ћемо предложити градским властима – рекла је Митровићева.

О стању и перцепцији зелених површина у Суботици говорио је и Пера Марковић, аналитичар пројекта.

– Иако статистички подаци показују да је Суботица изнад европског просека по проценту зелених површина, већина грађана сматра да зеленила нема довољно. Посебно је забрињавајуће смањење дрвећа у насељима, што је често последица приватних одлука власника парцела – објаснио је Марковић.

Он је истакао да је град у последњих 20 година спровео низ мера унапређења – од уређења блоковских зеленила до планирања нових паркова, попут линијског парка на траси некадашње Црвеначке пруге. Такође је истакао да је један од проблема којем се тренутно не посвећује довољно пажње и чињеница да су поједини дрвореди и стабла веома стари, посађени су пре 150 година, да најстарији градски парк има 120 година и потребно је размишљати о њиховом подмлађивању. Ипак, кључна препрека, како каже, јесте недовољна свест грађана и одсуство економског подстицаја за очување зеленила.

– Зеленило не повећава вредност некретнина, а то је сурова истина која нас спречава да га очувамо – закључио је Марковић.

Учесници округлог стола управо су инсистирали на потреби да се грађани више укључе и у креирању јавне политике када је реч о градском зеленилу, али и подизању свести самих становника о важности очувања и проширивања зелених површина у граду и околини.