Хируршки туризам

Тужилаштво за ратне злочине Србије дошло је до сазнања да је 75 пацијената са Косова и Метохије, оболелих од тешке инсуфицијенције бубрега, примљено у Клиничко-болнички центар „Мајка Тереза” у Тирани. Исте године, још 70 пацијената са КиМ са истом дијагнозом примљено је у Универзитетску болницу у Скопљу.

У Тирани је на лечењу задржано 35 пацијената, док их је 25 послато у Италију, а 15 у Аустрију, где су чекали трансплантацију бубрега, док је неколико операција обављено у Албанији.

Доктор Норбер Ламер, шеф Катедре интерне медицине Универзитета у Генту у Белгији, иначе један од најбољих светских стручњака за бубрежна обољења, поднео је у априлу 1999. године извештај о помоћи у лечењу косовских избеглица од ових болести. У извештају је наведено да је основан међународни тим за помоћ избеглицама са Косова и Метохије који болују од бубрежних обољења, са седиштем у Македонији.

Додаје се и то да је обављена евакуација пацијената на хемодијализи у Белгију, Шведску, Холандију и Француску, а у мањем броју и у Данску и Велику Британију.

Упоредо с тим, у Албанији је основана владина комисија за кризни менаџмент са медицинским одсеком, чији је задатак био скрининг, тријажа и упућивање на медицински третман избеглица са Косова. Транспорт пацијената са Косова обављан је са севера Албаније до војне болнице у Тирани.

Истражујући случај италијанског хирурга Марија Спалонеа, који је 2004. године ухапшен због сумње да је намеравао да отвори клинике у градовима Дурс и Фиреј, са циљем да прибавља људске органе за тржиште Европске уније, новинарка ТВ „Топ њуз” Бљерина Мока објавила је интервју са доктором Сулејманом Кодром, шефом Одељења за трансплантације КБЦ „Мајка Тереза”. Кодро је одговорио да се хирурзи не могу сматрати одговорним уколико је таквих случајева било.

Истраживање „Американ кроникал” показује да се операције узимања органа обављају у Источној Европи, а посебно на Косову и Метохији, у Албанији, Босни и Херцеговини и Македонији. Органи се дистрибуирају у Немачку, скандинавске земље, САД, Израел, Велику Британију итд. У том криминалном ланцу су и доктори из Израела, Турске, Бразила и Филипина који, како се наводи, пустоше Балкан у потрази за органима.

Током 2001. године у Универзитетској клиници у Јерусалиму опорављало се 60 пацијената после пресађивања бубрега добијених од непознатих донатора. Многи Израелци путују у Источну Европу у пратњи израелских доктора да би разговарали са локалним бизнисменима о оснивању некаквих клиника. У том извештају изнети су подаци да су купци људских органа из овог дела Европе богати Арапи и Израелци који с тим циљем путују у ове крајеве.

Македонија, Косово и Метохија, Албанија и Бугарска означене су у извештају Америчке здравствене организације из децембра 2007. године као земље „хируршког туризма за сакупљање органа”.

Због основане сумње да су извршили илегалну трансплантацију људских органа, 5. новембра ухапшени су доктори приштинске клинике „Медикус” Лутви Дервишај, Тун Перворфај и Арбен Дервишај, док се турски лекар Јусуф Еркин Сонмез, осумњичен да је оперисао са њима, налази у бекству. Ухапшен је и израелски држављанин Моше Харел, због сумње да је преговарао и организовао илегалну трансплантацију органа.