Енергетски концепт "паметних кућа"

Глобална светска политика и исцрпљеност извора фосилних горива узрок су императивне стратегије сваке земље – енергетска независност и програм коришћења обновљивих извора енергије.

У складу са овим, пројектују се и граде куће које користе најјефтиније енергенте и имају могућност комбинованог коришћења разноврсних енергената.

"Паметна кућа" је појам који подразумева пројектовање у складу са природом, улагање у градњу која пружа комфор, топлотну, звучну и физичку заштиту. Њена памет се огледа у прилагодљивости, штедљивости, рационалности, али пре свега у исправном избору енергије коју користи.

Соларна енергија – прикладна је у поднебљима са великим бројем сунчаних дана. У нашем поднебљу рационална је за напајање мањих потрошача, за догревање санитарне воде, базене, стаклене баште.

Енергија ветра – недовољно примењена код нас, мада су потенцијали велики. Постоје наговештаји улагања у постављање савремених ветрењача.

Енергија биомасе – извор енергије су све врсте биолошког отпада. Двоструко оправдано, из еколошких разлога и ослобађања од отпада, али и као непресушан извор јефтине енергије.

Геотермална енергија – енергија подземних извора воде и топлих стена. Београд се, као и већи део Србије, налази на бројним правцима подземних средње топлих и топлих вода. Појединачне плитке бушотине (од 50 до 100 метара) довољне су за задовољење енергетских потреба појединачних домаћинстава. Са бунарима издашности од два литра у секунди, уз примену топлотне пумпе и применом рационалних система грејања и хлађења, могуће су енергетске уштеде и до 70 посто.

На дубинама од две до три хиљаде метара, на многим местима у Београду, налазе се издашни извори топлих вода од 60 до 100 степени. Сваки појединачни извор био би довољан за загревање две до три хиљаде станова. По оријентационим геотермалним картама, претпоставља се да су извори геотермалних вода у зонама Београдског аеродрома, новобеоградске "Арене", Аде Циганлије. Како су ово места великих енергетских потреба, било би веома рационално уложити у дубоке бушотине и ангажовати геотермалну енергију.

"Паметна кућа", са аспекта енергетске одрживости, користи извор енергије који је најдоступнији, најекономичнији, а оспособљена је да комбинује више извора енергије. Стога су њене основне карактеристике:

– примена обновљивих извора енергије,

– интегрише енергетске системе,

– програмирано управљање (помоћу савремених информационих система),

– рационално троши енергију,

– штеди воду, контролише квалитет ваздуха – здравија је,

– штедњом енергије и воде "мисли" глобално; фосилни енергенти су на резерви, а вода већ недостаје на половини копна наше планете. Прогнозе су да ће Европа бити жедна за десет година, а Србија за петнаест.

Када се сазида "паметна кућа", по правилима минималног утрошка енергије у одржавању, опрема се унутрашњим облогама у складу са укусом и навикама домаћина. Инсталације (о којима је било више речи раније), прилагођене су једноставном управљању свим деловима објекта, али и свим системима и кућном опремом.

Императив су флексибилне инсталације и одговарајућа рачунарска опрема која комуницира са сензорима кућних апарата и уређаја.

Систем функционисања

1. Професионалци израде програм према вашим потребама, стандардима и важећим правилима. Користе комбинован извор информација:

• унапред задате (жељена температуре, време укључивања апарата),

• накнадно добијене (доба дана и количина светлости – пале се спољна и унутрашња светла, влажност земље активира рад прскалица, температура ваздуха укључује системе грејања или хлађења, видни сензори активирају алармне уређаје…),

• добијене даљинским управљачима (по жељи се спуштају ролетне, укључују и искључују појединачни уређаји, затварају врата, пали систем хлађења…),

• интернет комуникацијом са базним рачунаром,

• телефонском комуникацијом (мобилни или стабилни телефон преноси поруку кућном компјутеру).

2. Шта све може бити део програма кућног рачунара:

• време укључивања и искључивања уређаја – дан, сат и минут,

• дневна терморегулација ваздуха,

• симулација живота у кући,

• шифровано управљање системима.

3. Шта су све пријемници информација:

• дозне, прекидачи, утичнице, разводне табле, електромотори ролетни, тенди, завеса…,

• појединачни уређаји или група уређаја,

• електроопрема и кућни апарати (рерне, ТВ, веш-машина…),

• алармни уређаји,

• баштенска опрема и систем наводњавања,

• базени и хидромасажне каде,

• капије, покретне преграде и кровови.

База података налази се у кућном рачунару. Пријемник информација је уређај који се уграђује испред опреме или система који контролише.

Кроз инсталације ниског напона преносе се командујуће информације.

Кроз инсталације високог напона (220 волти и 50 херца) преноси се команда до уређаја.

Радио-фреквентни сигнал од 434 мегахерца са даљинских управљача, претвара се у дигитални-управљачки сигнал који се шаље кроз енергетску инсталацију од 220 волти и 50 херца.

У случају давања налога телефоном (мобилним или стабилним) користе се алармне централе које раде као примопредајници – прими информацију и пренесе је на уређај.