Стра­збур од­ба­цио кон­цепт гра­ђан­ског уре­ђе­ња БиХ

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – Пре­су­да Европ­ског су­да за људ­ска пра­ва до­не­ла је ис­ход ко­јем су се на­да­ли у Ба­ња­лу­ци и Мо­ста­ру. Од­лу­ка тог су­да, ме­ђу­тим, раз­о­ча­ра­ла је пред­став­ни­ке у Са­ра­је­ву и за­го­вор­ни­ке гра­ђан­ског уре­ђе­ња Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

Суд је, на­и­ме, пра­во­сна­жно пре­су­дио да апе­лан­ту Сла­ве­ну Ко­ва­че­ви­ћу, као гра­ђа­ни­ну Фе­де­ра­ци­је БиХ, ни­су по­вре­ђе­на људ­ска пра­ва ти­ме што не мо­же да би­ра чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ из Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Од­лу­ка је у пот­пу­но­сти по­ни­шти­ла пр­во­сте­пе­ну пре­су­ду из про­шле го­ди­не, ко­јом је су­ге­ри­са­но да БиХ тре­ба да бу­де јед­на из­бор­на је­ди­ни­ца при­ли­ком из­бо­ра чла­но­ва Пред­сед­ни­штва и де­ле­га­та у Дом на­ро­да Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не БиХ. Та­да­шње ту­ма­че­ње по­кре­ну­ло је озбиљ­не рас­пра­ве и, сем до­во­ђе­ња у пи­та­ње свр­хе на­став­ка евро­ин­те­гра­ци­ја, иза­зва­ло осу­ду пред­став­ни­ка из Ре­пу­бли­ке Срп­ске и хр­ват­ског кор­пу­са, ко­ји су упо­зо­ри­ли да би та­ква про­ме­на до­ве­ла у пи­та­ње устав­ни прин­цип кон­сти­ту­тив­но­сти на­ро­да и су­ве­ре­ни­тет ен­ти­те­та де­фи­ни­сан Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом.

„Срп­ској се оспо­ра­ва пра­во да има свог чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ”, на­во­ди­ли су у Ба­ња­лу­ци.

Устав БиХ про­пи­су­је да су Ре­пу­бли­ка Срп­ска и Фе­де­ра­ци­ја БиХ одво­је­не из­бор­не је­ди­ни­це, из ко­јих се би­ра­ју чла­но­ви пред­сед­ни­штва. Европ­ски суд је у ра­ни­јим пред­ме­ти­ма „Сеј­дић-Фин­ци” и „Зор­нић” за­го­ва­рао ши­ри при­ступ гра­ђан­ским пра­ви­ма, али без на­ру­ша­ва­ња уну­тра­шње устав­не ар­хи­тек­ту­ре.

Ре­ак­ци­је из Са­ра­је­ва на нај­но­ви­ју од­лу­ку из Стра­збу­ра осци­ли­ра­ју из­ме­ђу раз­о­ча­ра­ња и оп­ту­жби и у исто вре­ме по­ка­зу­ју у ко­јој ме­ри се та­мо (не) при­хва­та Деј­тон­ски спо­ра­зум. Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва БиХ Ел­ме­дин Ко­на­ко­вић кри­ти­ку­је по­ли­тич­ке опо­нен­те, на­во­де­ћи ка­ко је „гру­па убле­ха­ша се­ла на пи­во и од­лу­чи­ла да на­ста­ви при­чу о гра­ђан­ској др­жа­ви”.

„Убле­ха­ши на­пи­шу апе­ла­ци­ју за др­жа­вља­ни­на Хр­ват­ске (и БиХ) ко­ји се ра­ни­је из­ја­шња­вао као Хр­ват да се жа­ли Европ­ском су­ду за људ­ска пра­ва јер су му сад кад је ’оста­ли’ угро­же­на пра­ва”, ис­та­као је Ко­на­ко­вић, чи­ја је пар­ти­ја део вла­да­ју­ће „трој­ке”.

С дру­ге стра­не, у Изет­бе­го­ви­ће­вој СДА сма­тра­ју да је пре­су­да ди­рект­на по­сле­ди­ца по­да­ни­штва стра­на­ка „трој­ке” пре­ма ХДЗ-у и За­гре­бу. „Уме­сто бор­бе за гра­ђан­ско уре­ђе­ње БиХ, ’трој­ка’ је гра­ђа­ни­ма сер­ви­ра­ла но­ву из­да­ју”, на­во­де у СДА.  

С дру­ге стра­не, ли­дер ХДЗ-а БиХ Дра­ган Чо­вић пре­су­ду је оце­нио као „по­твр­ду деј­тон­ског уста­ва” и по­ру­ку они­ма ко­ји, ка­ко на­во­ди, „на­ср­ћу на ми­ров­ни уго­вор” и по­ку­ша­ва­ју да на­мет­ну уни­тар­ни мо­дел вла­сти.

И пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик по­здра­вио је од­лу­ку су­да на­во­де­ћи да је „про­пао по­ку­шај да се ство­ри ве­штач­ка на­ци­ја зва­на ’Бо­сан­ци’” и ти­ме обе­сми­сле ен­ти­те­ти и кон­сти­ту­тив­ност на­ро­да.

Прав­ник Мил­ко Гр­му­ша пре­су­ду ви­ди као пре­крет­ни­цу: „Пре све­га, ја­сно је да је под­ва­ла са­ра­јев­ских уни­та­ри­ста раз­об­ли­че­на у Стра­збу­ру.”

До­дао је да је „спре­чен стра­те­шки под­му­кли план да се БиХ пре­тво­ри у јед­ну из­бор­ну је­ди­ни­цу, што ни­кад и на би­ло ко­ји на­чин не сме да бу­де до­зво­ље­но”.

„Реч је о ста­ром пла­ну уни­та­ри­стич­ке кли­ке да за­ку­ли­сним рад­ња­ма сру­ши кон­фе­де­рал­ни устав­ни по­ре­дак у БиХ и прак­тич­но обе­сми­сли ен­ти­те­те и њи­хов устав­ни ста­тус. Тре­ће, по­твр­ђе­но је да су ен­ти­те­ти др­жа­во­твор­ни су­бјек­ти уну­тар ко­јих се оства­ру­ју гра­ђан­ска пра­ва и сло­бо­де сва­ког чо­ве­ка”, ис­та­као је Гр­му­ша.

Ми­лош Бу­кеј­ло­вић, ми­ни­стар прав­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, из­ја­вио је да Суд у Стра­збу­ру ни­је на­шао дис­кри­ми­на­ци­ју, јер је тра­же­на та­мо где је не­ма. „Ова пре­су­да је ве­о­ма ва­жна јер је суд­ско ве­ће пре­по­зна­ло да је устав­на струк­ту­ра БиХ за­сно­ва­на на рав­но­прав­но­сти кон­сти­ту­тив­них на­ро­да и да би­ло ка­кво на­ме­та­ње ре­ше­ња ко­је ту струк­ту­ру до­во­ди у пи­та­ње ни­је у скла­ду с Европ­ском кон­вен­ци­јом о људ­ским пра­ви­ма”, ис­та­као је Бу­кеј­ло­вић.

Ре­ак­ци­је де­ла са­ра­јев­ских ме­ди­ја, ме­ђу­тим, по­ка­зу­ју ду­бо­ку фру­стра­ци­ју. Пор­тал „Ис­тра­га” ин­тер­пре­ти­рао је пре­су­ду као део ши­ре „мир­не агре­си­је”, до­во­де­ћи чак и Цр­ну Го­ру у ве­зу с, ка­ко на­во­де, „ре­тро­град­ним про­јек­ти­ма” и оп­ту­жу­ју­ћи Под­го­ри­цу да је опет у „слу­жби Ми­ло­ше­ви­ћа и Туђ­ма­на”. По­вод за та­кву ре­то­ри­ку и на­во­де ка­ко би Цр­на Го­ра тре­ба­ло да се по­де­ли на кан­то­не би­ла је чи­ње­ни­ца да је јед­на сут­ки­ња из Цр­не Го­ре уче­ство­ва­ла у ве­ћи­ни од 16 прав­ни­ка ко­ја је од­ба­ци­ла апе­ла­ци­ју, на­су­прот јед­ном су­ди­ји ко­ји ју је по­др­жао.

У са­свим дру­гом то­ну, пор­тал „По­скок” на­во­ди да Ко­ва­че­вић ни­је из­гу­био са­мо пре­су­ду, „већ му је пу­кла и ма­ска”. „Пред­ста­вљао се као глас ’гра­ђан­ске БиХ’. У ствар­но­сти је био глас ет­нич­ког пре­гла­са­ва­ња – чо­век ко­ји је по­ку­шао ме­ђу­на­род­ном су­ду да под­мет­не по­ли­тич­ку бом­бу да раз­не­се ’Деј­тон’ и све што је у БиХ још има­ло трун­ке рав­но­те­же... Као де­те ко­је ша­ма­ра оста­ле док ви­че не­прав­да”, на­во­ди пор­тал.

Иза ње­га је, на­во­ди се у тек­сту, ста­ја­ла Ком­ши­ће­ва про­па­ганд­на ма­ши­не­ри­ја, хи­ља­де пла­ће­них бо­то­ва, де­се­ти­не пор­та­ла ко­ји су од ње­га по­ку­ша­ли да на­пра­ве гра­ђан­ског му­че­ни­ка. „Ко­ва­че­вић је по­стао сим­бол аро­ган­ци­је јед­ног про­јек­та ко­ји ни­кад ни­је же­лео БиХ свих на­ро­да, не­го БиХ ве­ћин­ског на­ро­да у гра­ђан­ској уни­фор­ми”, на­во­ди пор­тал „По­скок”.