По­мен стра­да­ли­ма у Дој­ни­ца­ма код При­зре­на

При­зрен – У Цр­кви Све­тог Ђор­ђа у При­зре­ну ју­че је слу­жен по­мен стра­да­лим ме­шта­ни­ма се­ла Дој­ни­це ко­је су 1999. го­ди­не кид­на­по­ва­ли и уби­ли при­пад­ни­ци те­ро­ри­стич­ке та­ко­зва­не Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва. По­мен за 16 уби­је­них Ср­ба и јед­ног Бо­шња­ка слу­жио је игу­ман Ма­на­сти­ра Све­тих ар­хан­ге­ла код При­зре­на отац Ми­ха­и­ло, ко­ји је по­ру­чио да нам је Го­спод оста­вио да се на­ро­чи­то ми хри­шћа­ни ко­ји смо жи­ви у овом све­ту се­ћа­мо сво­јих умр­лих и стра­дал­них. „А на­ша ко­сов­ско-ме­то­хиј­ска зе­мља је на­то­пље­на кр­вљу му­че­ни­ка и оно што се ве­ко­ви­ма овом на­ро­ду де­ша­ва­ло, на­жа­лост, де­ша­ва се и да­нас. И да­нас мно­ги стра­да­ју, за­то што ни­ти су ко­ме шта кри­ви ни ду­жни, не­го ето за­то што је не­ком во­ља да их го­ни и во­ља да до­ка­же сво­ју си­лу. Али, бра­ћо и се­стре, све­до­ци смо све си­ле овог све­та, мно­го ве­ћих цар­ста­ва и мно­го ве­ћих и сна­жних го­спо­да­ра, па и они су па­ли и сло­ми­ли су но­гу и ни­су мо­гли да оп­ста­ну на том пу­ту”, ре­као је отац Ми­ха­и­ло, пре­нео је Тан­југ.

Он је на­гла­сио да се да­нас се­ћа­мо му­че­ни­ка дој­нич­ких и да ће убу­ду­ће обе­ле­жа­ва­ње њи­хо­вог стра­да­ња по­ста­ти тра­ди­ци­ја. „Без об­зи­ра на то што не зна­мо где су гро­бо­ви, зна­мо их, они су жи­ви у Го­спо­ду, не­ка их Го­спод по­ме­не и све стра­дал­ни­ке ко­ји су по­стра­да­ли у гра­ду овом и кра­ју и овој на­шој ко­сов­ско-ме­то­хиј­ској зе­мљи”, ре­као је отац Ми­ха­и­ло.

По­моћ­ни­ца ди­рек­то­ра Кан­це­ла­ри­је за КиМ Ми­ле­на Пар­лић из­ја­ви­ла је да ни 365 да­на у го­ди­ни ни­је до­вољ­но за срп­ски на­род да обе­ле­жи све тра­ге­ди­је, по­себ­но у пе­ри­о­ду 1998. и 1999. го­ди­не, до­да­ју­ћи да је ју­че­ра­шњи да­тум сим­бол стра­да­ња срп­ског на­ро­да. Она је на­гла­си­ла да је од 17 жр­та­ва њих де­вет ста­ри­јих же­на, ко­ји­ма се на­кон кид­на­по­ва­ња и му­че­ња, си­ло­ва­ња, гу­би сва­ки траг. На­гла­си­ла је да се овај, као и мно­ги дру­ги зло­чи­ни на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, до­го­дио на­о­чи­глед 50.000 при­пад­ни­ка ме­ђу­на­род­них сна­га ко­ји су не­мо по­сма­тра­ли и ћу­та­ли док је, ка­ко је ре­кла, прав­да то­ну­ла у пе­пе­лу и у кр­ви. Исто­ри­чар Не­ма­ња Ди­ми­три­је­вић ис­та­као је да је 26. ју­на 1999. го­ди­не, у пре­по­днев­ним ча­со­ви­ма, на­о­ру­жа­на гру­па Ал­ба­на­ца упа­ла у се­ло Дој­ни­це код При­зре­на, спа­ли­ла га и кид­на­по­ва­ла 17 ме­шта­на, ко­ји су уби­је­ни. „Да­нас пам­ти­мо са­мо њи­хо­ва име­на и пре­зи­ме­на. У пи­та­њу су чла­но­ви по­ро­ди­це Ан­тић, Спа­сић, Ра­ди­во­је­вић, Сте­фа­но­вић, Стој­ко­вић и дру­ги. Њи­хо­ва те­ла, по­смрт­ни оста­ци, још ни­су про­на­ђе­ни, зло­чин­ци ни­су ка­жње­ни. Сва­ка жр­тва за­слу­жу­је по­мен и жа­ље­ње, а сва­ки зло­чин за­слу­жу­је пре­су­ду. Ва­жно је да се сва­ко­га да­на оку­пља­мо на по­ме­ни­ма и па­ра­сто­си­ма свим на­шим жр­тва­ма да обе­ле­жа­ва­мо њи­хо­ва стра­да­ња. Ва­жно је да раз­ви­ја­мо кул­ту­ру се­ћа­ња на све на­ше стра­да­ле и са­мо та­ко не­ће­мо за­бо­ра­ви­ти да су на овим про­сто­ри­ма жи­ве­ли Ср­би. Са­мо та­ко мо­же­мо оп­ста­ти као на­ци­ја и на­род на про­сто­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је”, ре­као је Ди­ми­три­је­вић.

Ди­рек­тор Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да Бо­јан Ар­бу­ти­на ис­та­као је да ка­да по­гле­да­мо кроз исто­риј­ске про­це­се, ви­ди­мо да је наш на­род на про­сто­ру КиМ стра­дао ве­ко­ви­ма и да су ови про­сто­ри на­то­пље­ни срп­ском кр­вљу. „Та крв је на­ша опо­ме­на и за­вет да чу­ва­мо се­ћа­ње на на­ше стра­да­ле. Упра­во из тог раз­ло­га, из­у­зет­но је бит­но што смо пр­ви пут обе­ле­жи­ли зло­чин у се­лу Дој­ни­це, ов­де у При­зре­ну, ка­ко би­смо се при­се­ти­ли, се­ти­ли, на­у­чи­ли и опо­ме­ну­ли са­ми се­бе на те стра­шне да­не, на те стра­шне зло­чи­не и ка­ко би­смо по­ди­гли свест о то­ме шта се де­ша­ва­ло на про­сто­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је то­ком де­ве­де­се­тих, на­ро­чи­то 1998. и 1999. го­ди­не”, ре­као је Ар­бу­ти­на.