Врело, врелије, 2025.

Да ли вам је познато да је 21. јуна у читавом свету обележен Дан климатских штрафти и знате ли уопште које је значење ове сложенице? Нажалост, недовољно људи може потврдно да одговори на ова питања. Поједностављено, реч је о низу усправних линија у различитим нијансама плаве и црвене боје које говоре о алармантном повећавању температуре у последњим деценијама, у којем на неки начин предњаче управо Србија и њен главни град.  

А климатске штрафте нам недвосмислено кажу да су се температуре у нашем граду и држави „зацрвенеле” у протекле 174 године, доносећи рекордне топлотне таласе и најављујући још врелија лета, наводи се на специјализованом порталу за климатске промене „Клима 101”.

Аутори портала подсећају да је климатске штрафте осмислио 2018. године професор Ед Хокинс са Универзитета у Редингу са циљем да феномен глобалног загревања учини једноставним и разумљивим широј јавности. Сваки низ почиње давне 1850. године, када зависност од фосилних горива још није узела маха, а завршава 2024 – најтоплијом годином у глобалној историји мерења.

Разумевање климатских штрафти је интуитивно – свака линија представља боју која указује на то колико је одређена година била хладнија или топлија од просека у референтном периоду од 1961. до 2010. године. Што су нијансе плаве тамније, то је просечна температура била нижа од нормале, док тамније нијансе црвене сигнализирају вишу просечну температуру.

Иако се креирају на основу локалних података, све климатске штрафте деле заједничку, забрињавајућу карактеристику – на левој страни визуала, која приказује далеку прошлост, доминирају плаве линије са тек понеком бледоцрвеном. Међутим, десна страна, која осликава савремено доба, преплављена је црвеним нијансама, нарочито од 2000. године.

Србија, нажалост, није изузетак од правила, штавише, загревамо се брже од остатка света. Док глобално загревање од прединдустријског раздобља (1850–1900) износи око 1,2 степена Целзијуса, наша земља се загрејавала много више, за 1,8 степени. Стога не изненађује податак који можемо да „прочитамо” са климатских штрафти: док је планета током 2024. била топлија за око један степен него у периоду 1961–1990, код нас је пораст температуре био двоструко већи, премашивши два степена.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), година за нама била је убедљиво најтоплија откако постоје мерења у Србији, са незамисливом просечном температуром од 13,3 степени. Та цифра надмашила је некадашњу, не тако далеку нормалу (1961–1990) за чак 3,1 степен, преузимајући неславни трон најтоплије године од 2023, са разликом од готово једног степена.

Климатске промене нисмо искусили само током ове две рекордне године, већ их трпимо деценијама уназад: девет од десет најтоплијих година икада забележених у нашој земљи десило се у 21. веку, а само једна у двадесетом – 2000. година, која је тренутно тек на шестом месту најтоплијих.

Ни слика Београда није ништа мање узаврела. Напротив, 2023. година била је најтоплија у главном граду од 1888, са просечном температуром од 14,8 степени, да би је већ 2024. надмашила са 15,9 степени Целзијуса. Уз прогнозираних 45–65 тропских дана у Србији и очекиване жестоке, продужене топлотне таласе, климатске промене ће нам и овог лета разоткрити своје ужарено лице.

Од претходних 365 дана, у Србији су чак 73 била „екстремно топла” па се поставља питање да ли ће поменутим климатским штрафтама морати да се дода још тамнија црвена боја. Због 2023. године, која је уз глобални пораст температуре од 1,48 степени оборила све дотадашње рекорде, Ед Хокинс је на климатске штрафте додао нову, тамнију нијансу, али за њом је уследила још екстремнија 2024.

Климатске промене несумњиво већ сада испостављају огроман цех по природу и друштво, и то не само кроз пораст температуре, већ и кроз повећање учесталости и јачине временских екстрема. Климатске промене не бирају – погађају бебе и труднице, њиве и воћњаке, биљке и животиње, фабрике и путеве, националне паркове и градове, здравље и живот, остављајући неизбрисив траг у нашој свакодневици.

Будућност климатских штрафти је у нашим рукама: ова година може да буде прекретница ка убрзаном смањењу емисија, што би довело до успоравања загревања, па чак и до стабилизације глобалних температура, закључује „Клима 101”.(Антрфиле 1)

Београдске тропске ноћи

Топлотно острво је феномен који подразумева да урбана подручја имају више температуре у поређењу са руралним или природним окружењем. Узрок томе је промена земљишног покривача, намене земљишта и изграђене средине. Урбане средине понашају се као сакупљачи топлоте, посебно у летњим периодима, што има различите последице, пре свега по јавно здравље, рекао је за „Политику” доцент на Архитектонском факултету др Иван Симић.

Према речима овог експерта за урбанизам и просторно планирање, топлотно острво може се посматрати на разне начине, а један од најефектнијих је кроз такозване тропске ноћи, током којих се температура не спушта испод 20 степени Целзијуса. Реч је о њиховом броју у току једне године, а овај индекс је, показују истраживања, знатно виши у урбаним срединама него у њиховом окружењу, парковима и на другим зеленим површинама, и то управо због ефекта топлотног острва. Посматрајући карту броја тропских ноћи, може се рећи да је целокупан шири центар Београда укључујући и велики део Новог Београда значајно погођен ефектом топлотног острва. Постоје варијације у просечној температури између одређених централних делова града, али се све креће у распону од 40 до 50 оваквих ноћи. Изузетак представљају велике парковске и шумске површине и делови насеља у њиховој непосредној близини, као и токови река, мишљење је др Ивана Симића.

(Антрфиле 2)

Савски амфитеатар „рекордер”

Према истраживању др Ивана Симића, раме уз раме с Новим Београдом је и подручје Савског амфитеатра. Упркос томе што се власти труде да што више „озелене” тај простор, подаци су немилосрдни ‒ овај део града преживи већи број тропских ноћи (чак 50) и од дела најужег центра око Кнез Михаилове улице. Комбинација фактора рељефа и изграђености даје објашњење ‒ широко равничарско десно приобаље Саве са надморском висином од 70 до 72 метра, омеђено Калемегданом, Теразијским гребеном и Сењачком падином, склоно је задржавању топлијих ваздушних маса. Поред тога, ово подручје је одувек било лишено великих зелених површина и природног земљишног покривача, у прво време због железничке мреже и индустријских објеката. Иако мапа тропских ноћи приказује ситуацију до 2018. године, када се Београд на води још није изградио, ситуација данас није ништа мање неповољна. Београд на води због високог интензитета изградње прети да трајно окује бетоном Савски амфитеатар, упозорава др Иван Симић.