Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млади се не плаше да мењају послове

Способнији су да зараде и не желе да их послодавац зауставља када одлуче да напусте компанију
Млади се не плаше да мењају послове
(Фото А. Васиљевић)

 

Припадници џензија (генерације зед) у Србији способни су да зараде новац и немају страх да изађу из фирме и промене свој положај ако нису задовољни послодавцем.

Саговорници „Политике”, управо млади рођени између 1997. и 2012. године, посао углавном траже преко интернет платформи, самоуверени су када говоре о томе на шта не би пристали, а њихови захтеви прилично се разликују од оних које су постављале старије генерације.

Мина Трајковић, мастер студент на Факултету организационих наука, тренутно је запoслена у продаји. Како каже, посао углавном тражи путем „Линкдина”. Иако нема посебно лепо мишљење о овој платформи, сматра је неопходном у данашњем свету. Прегледа и огласе које објављује „Инфостуд”, али и сајтове компанија.

– Услови који су ми важни јесу: прихватљива зарада – да могу да платим стан, рачуне и храну. Важно је и да у огласу не пише да је 20 радних дана бенефит, али и да будем пријављена. Јер ако се нуди рад на црно јасно је да апсолутно нема разлога да будем у фирми у којом се законом прописани услови сматрају привилегијом. Битно је и да постоје могућност за напредовање едукацију и да посао може да ми донесе искуство и контакте – каже наша саговорница.

Њен колега са четврте године међународног смера Лазар Шљукић тренутно има „парт-тајм” посао и ради као тренер у теретани. На исти начин прати понуде послова, али каже да, према његовом искуству, корисне могу да буду друштвене мреже, а често и препоруке пријатеља. Важно му је флексибилно радно време, али и да плата не буде симболична. Још студира па не жели да му посао одузима превише времена. Атмосфера је такође битна да одлазак на посао није мучење. Али, апсолутно се подразумевају основне ствари, да послодавац понуди уговор, слободне дане…, односно да сви ти услови буду бар на законском минимуму.

Факултетско знање при запошљавању не игра толико важну улогу с обзиром на то да млади данас имају изворе из којих ефикасно могу да уче.

– Важније је на који начин размишљају, како повезују ствари и колико су информисани о светској ситуацији – изјавила је недавно Милица Мојићевић из консултантске фирме за људске ресурсе „Вивида консалтинг” на недавно одржаном „Стар форуму” посвећеном дискусији о положају џензија.

Да послодавци морају да направе заокрет при запошљавању и односу са младим радницима, сматра и Јована Павловић Радовановић из „Греко холдинг”.

– Да ли бих, као послодавац, покушала да задржим некога у кога сам уложила – да. Али то је само пролонгирање разлаза који је неизбежан – каже она.

Младе генерације не желе да буду заустављене управо зато што тржиште данас функционише тако. Послодавац није улагао у особу, већ у развој своје фирме кроз ту особу, што данас зовемо управљање знањем. Она наводи да у оквиру свог посла раде на развоју бизнис окружења у којем фирме неће радити на специјализацији радника до те мере да, уколико оду, однесу све знање и ослабе рад фирме.

На питање како раде на усмеравању младих за запошљавање, наша саговорница наводи вертикално и хоризонтално каријерно развијање које је заступљеније међу младима. Односно, да ли особа хоће да се уско специјализује или да поседује неко генерално знање са премисама вертикалног развоја до менаџерске позиције, што је управо било присутно код старијих генерација.

Питање информисаности, односно да млади имају сазнања шта се дешава у свету важније је него да их послодавци питају „где себе видиш за пет година”.

Марија Раичевић, оснивачица Центра „Овертинкер”, истакла је како код младих два кључна питања играју битну улогу у одабиру професију: у ком модалитету хоћемо да радимо и шта желимо да радимо.

– Одувек сам мислила да сви хоће да буду менаџери у неком тренутку своје каријере. Међутим, испоставило се да то није истина. Важну улогу има хоризонтално развијање, односно да ли желе да раде у фирми или да буду фриленсери – рекла је Раичевић.

Ана Танасијевић, оснивачица стартапа „Идемо!”, потврђује управо оно што су и рекли и наши саговорници, да млади најчешће користе друштвене мреже и платформе попут „Линкдина” на којима могу да поставе листу својих вештина и област која их интересује за рад, али и да проналазе послове и упоређују услове које фирма или послодавац нуде.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

može im se
Nemaju porodice, nikog ne izdržavaju, može im se da se klate od posla do posla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.