Двор као инспирација

Један сазида, други ужива – иронија је којом се Јосип Броз није замарао док је у биоскопу Карађорђевића гледао холивудске љубавне филмове с Клерком Геблом и Вивијан Ли.

Сећање на претходнике, обновио је пред посету етиопског цара Хајла Селасија, 1953, који је тражио цркву у којој би се помолио пред спавање. Из поштовања према госту, Тито је наредио да се из Дворске капеле изнесу грабуље и остали баштенски алат. Једино је на фресци Христа Пантократора, у куполи, остала рупа од метка! Направио је  неко ко је имао другачији знак на свом челу.

Краљевски двор на Дедињу је направљен (1924 –1929) као микс политичке поруке, погледа на уметност и схватања конфора Александра I Карђорђевића.

Српско-руски пар архитеката Живојин Николић- Николај Краснов, симболисао је повезаност две земље у православљу и историјским стиловима који почињу с Византијом. Грађевина Двора не спада у монументалне. Узани улаз, ниске таванице обложене радом у дрвету, плави теписи, ушушкано унутрашње двориште - више увлаче у себе него што задржавају дах посетиоцу задивљујући га раскошном ширином и висином.

Уметничка збирка је респектабилна по неколико оригинала: Пусенова (1594-1665) «Венера и Адонис», «Света породица» Палма Векиа (1480-1528), ренесансним шкрињама, има и класичних Мештровићевих скулптура, али је највише копија. Копије су суштина уметничко-националне идеје Двора. На самом улазу су прекопиране композиције из Дечана и Сопоћана, у сутерену мотиви из Кремаљског дворца. Да би се учврстила веза са традицијом, исписани су и стихови из српских епских песама и Његошевог Горског вијенца.

Један од наизглед бизарних архитектонских детаља који показује колико су пажње архитекте морале да поклоне комфору - је кухиња. Удаљена је од главне зграде Двора таман колико треба да се не осете кухињски мириси. А храна се у трпезарију допрема подземним пролазом.