Буба звана Шпановићка

Снага, издржљивост и истрајност. Ови квалитети несумњиво красе трофејну српску спортисткињу Ивану Шпановић, а ентомолози са Биолошког факултета Универзитета у Београду приметили су те особине и код за науку нове врсте инсекта коју су открили у најмрачнијим деловима спиље на Пештеру. И нису се много двоумили како да је именују. У част Иване Шпановић, наше најуспешније атлетичарке свих времена и једне од најбољих скакачица удаљ у историји, у научни свет ушло је име Remyella spanovicae – Шпановићкина ремијела.

Врста је пронађена у Пећини на врелу Ђерекарске реке, у тутинском селу Ђерекаре, на Пештерској висоравни, близу границе са Црном Гором. Научни рад са овим открићем и описом нове врсте објављен је пре неколико дана у реномираном међународном биолошком научном часопису „European Journal of Taxonomy”.

„Ми смо 2022. године описали једну врсту по Новаку Ђоковићу, који је био одушевљен тиме. Претпостављамо да ни Ивана неће имати ништа против”, каже за „Политику” проф. др Срећко Ћурчић, руководилац тима зоолога са Института за зоологију Биолошког факултета УБ, који су открили ову „бубицу”.

Екипу су чинили и др Маја Врбица, др Корана Коцић, Вукашин Гојшина, м. сц. Софија Вранић и др Никола Весовић. Типске примерке ове врсте сакупили су Ћурчић, Гојшина и Весовић у јуну и јулу 2023, а велику помоћ на терену пружио им је Петар Ћурчић. Нову врсту за науку описали су Ћурчић, Весовић и Маја Врбица.

Шпановићкина ремијела је ретка и ендемична врста инсекта, то јест тврдокрилца који припада породици Leiodidae. Овај јединствени инсект припада троглобионтима – правим копненим подземним становницима. Насељава Пећину на врелу Ђерекарске реке и нема га нигде више на свету, навели су аутори овог научног рада обавештавајући ширу јавност о свом подухвату и објашњавајући како је дошло до овог „кумства”.

„У питању је ситна (дугачка између четири и пет милиметара), потпуно слепа и депигментисана врста инсекта сјајне површине тела. Карактерише се издуженим телом и изразито дугачким ногама и антенама, које код мужјака премашују дужину самог тела”, део је описа ове шесте познате врсте рода Remyella.

Све врсте овог сензационалног рода насељавају искључиво Пештерску висораван и уско су локализоване на гранично подручје Србије и Црне Горе, наводе наши стручњаци. Сматра се да је врста плиоценске старости и да је настала пре два до пет милиона година. Њени најближи сродници насељавају југозападну Србију и североисточну Црну Гору (околина Сјенице, Тутина, Новог Пазара и Бијелог Поља) и везани су искључиво за спелеолошке објекте (пећине и јаме).

Зоолози су уочили да новооткривени тврдокрилац и Ивана Шпановић деле неколико заједничких особина. Уочили су да се ова буба креће са лакоћом по плафону и вертикалним зидовима у пећини захваљујући својим снажним екстремитетима, док Ивана без икаквих потешкоћа скаче удаљ преко седам метара, па се може рећи да обе пркосе гравитацији, свака на свој начин.

„Аутори нове врсте у потпуности су свесни колико је ретко и захтевно бити успешан спортиста на глобалном нивоу, нарочито у индивидуалним спортовима попут атлетике, те је и та чињеница додатно утицала на избор научног имена врсте и представља додатни разлог зашто је част за именовање нове врсте за науку припала управо Ивани Шпановић”, образложили су научници.

Djokovici – и пуж и трчуљак

Шпановићкина ремијела није прва животињска врста која је именована у част неког великана српског спорта. По најбољем тенисеру свих времена Новаку Ђоковићу назване су чак две – водени пуж Travunijana djokovici (Ђоковићева травунијана) из једног извора близу Подгорице, описан 2021, а потом и инсект из породице трчуљака Duvalius djokovici (Ђоковићев дувалијус) из Симине јаме на Повлену у околини Љубовије, описан 2022. године. Инсект D. djokovici су описали управо аутори описа Иванине „бубе”, Срећко Ћурчић и Никола Весовић.

Проф. Ћурчић за наш лист објашњава да постоје одређена правила зоолошке номенклатуре када је реч о именима, а која се тичу и латинског језика, и та правила су сви научници дужни да поштују. Све друго је у домену њихове имагинације и ауторске слободе. Нове врсте могу да се назову по живим личностима, као и по преминулим особама, по планинама, рекама, неким локалитетима...

„Али није потребно никога да питамо за дозволу да користимо нечије име”, истиче овај научник за „Политику”