Чувар топлоте и џепа

Температура је један од најзначајнијих фактора унутрашње микроклиме. За здрав боравак у унутрашњем простору неопходно је да га заштитимо од хладноће и прекомерног губитка топлоте зими, односно од великих врућина у летњим месецима. То се пре свега постиже правилном применом одговарајуће термоизолације. На тај начин постиже се и значајна уштеда енергије која се троши на загревање, односно хлађење. Исправно постављена термоизолација спречава појављивање буђи и кондензације воде на зидовима. Унутрашње површине зидова остају топле и смањује се неугодна циркулација ваздуха.

Данас на тржишту постоји велики број материјала за термоизолацију, како природних тако и вештачких. Треба пре свега бирати материјал који је еколошки здрав, а пожељно је да поред што бољих термоизолациних својстава истовремено буде и добар звучни изолатор, да се једноставно уграђује и да има дуг век трајања. Материјали за термоизолацију могу бити у различитим облицима – у ринфузи (перлит, дрвена пиљевина), меки (вуна у ролни, натрон, битуминизиран папир), полутврде и тврде плоче. Избор зависи и од места уградње.

Термоизолациони материјали на бази синтетичких маса, попут стиропора и стиродура имају високу топлотну изолативност захваљујући равномерно распоређеним порама, које заузимају и до 98 % запремине. Ови материјали одликују се и великом чврстоћом што их чини погодним за изолацију подова и таваница и, када је то неопходно, зидова са унутрашње стране. У ову групу спада и сунђераста полиуретанска пена, која се користи за заптивање и елиминисање топлотних мостова код уградње столарије.

 Влакнасти термоизолациони материјали на бази дрвене вуне (траолит, хераклит, дурисол) су такође постојаног облика и једноставни за уградњу. Добијају се углавном пресовањем смеше дрвених влакана и цементне каше. Тако добијене плоче имају добре особине у погледу топлотне изолативности и дифузности, нису запаљиве и могу се набавити у различитим дебљинама.

Вештачки влакнасти термоизолатори, на пример минерална и камена вуна и базалтна влакна су одлични термички и звучни изолатори, али се при њиховој примени саветује опрез због могућег штетног дејства на здравље људи. Добијају се од шљаке из високих пећи или гранита, те стога имају повећан степен природне радиоактивности. У случају пожара настају веома опасни продукти сагоревања. Мале честице минералне вуне могу приликом удисања да продру у бронхијални систем, где забодене у ткиво могу да изазову промене и неконтролисани раст ћелија.

Природни материјали који се најчешће користе за термоизолацију су трска, слама, кукурузовина. Трска се у прошлости се највише користила за покривање кућа, армирање зидова од набоја, израду зидова облепљених блатом, и друго. Показало се да су овакве куће имале веома добра термозаштитна својстава и трајале су веома друго, преко 100 година. Данас се трска највише користи у облику плоча као термичка изолација и испуна у зидовима, таваницама, подовима, али и за израду лаких конструкција и подлога за малтер. Оваква термоизолација је природна и здрава, веома трајна, отпорна на глодаре, лако се обрађује и не деформише се под притиском.

 Поред избора правог материјала, за прави резултат неопходно је знати како правилно поставити термоизолацију. Треба изоловати свакако су фасадне зидове, кровну конструкцију поткровља, подну конструкцију, зидове подрума.  У свим овим тремичка изолација се поставља што ближе спољној, хладнијој страни. На тај начин смањују се тремички губици а унутрашња страна зида остаје топла. Неки термоизолациони материјали губе своја изолациона својства ако дођу у додир са влагом (на пример минерална вуна) па захтевају постављање парне бране. То је непропусна мембрана која се најчешће изводи од ПВЦ фолије, а може бити и од алуминијумске фолије или тер папира. Њен правилан положај је изузетно важан. Поставља се увек према просторији коју изолујемо, односно са унутрашње стране термоизолације, са топлије стране. Тиме се спречава продор влаге у унутрашњост термоизолационог слоја.

Значајна уштеда енергије и одлична топлотна и звучна изолација може се постићи и укопавањем објеката у земљу и другим принципима еколошке градње. Кровне терасе, на пример могу бити претворене у лепе зелене баште, а слој насуте земље представља додатну термоизолацију. Оријентисањем отвора на фасадама првенствено ка југу смањују се топлотни губици. Биљке чувају топлоту наших домова, као што крзно греје животиње. Зимзелено растиње на ветровитој страни може ублажити негативан утицај ветрова. Избор материјала и боја поплочавања и завршних слојева куће утиче на апсорпцију и рефлексију топлоте. Најбоља уштеда енергије и топлотни комфор постиже се пажљивим и благовременим промишљањем и планирањем свих параметара. Да би се овај циљ поуздано обезбедио неопходно је да сви детаљи буду стручно испројектовани, са зналачки одабраним материјалима и квалитетно изведени.