Може ли српско село да буде као швајцарско

Ако могу Словенија и Швајцарска да живе од сеоског туризма 365 дана у години, могу и српска села да отворе врата туристима и коначно искористе овај потенцијал, каже за Политику Хусеин Мемић, министар туризма и омладине. Управо подељене субвенције за подршку руралном туризму у износу од 150 милиона динара показале су велико интересовање, посебно када је реч о броју заинтересованих за сеоски туризам.

– У односу на прошлу годину имали смо стотинак пријава више за субвенције, али зато је број сеоских туристичких домаћинстава значајно повећан. Прошле године смо имали 698 регистрованих, а сада 1526 сеоских туристичких домаћинстава, што је изнад свих наших очекивања. Док смо припремали позив за ову финансијску подршку, циљ нам је био да што више тих домаћинстава уђе у легалне токове и да се региструју, међутим, нисмо очекивали да ће се показати огромно интересовање људи да се баве ових послом – каже министар туризма и додаје да је сада много оних које су државне субвенције подстакле да се баве овом врстом туризма. На питање који пројекти су најзанимљивији и за шта се власници смештаја у селима пријављују, он каже да су то углавном додатни садржаји, приступни путеви, велнес, производње на отвореном.

Није ово изненађење за Србију, у којој је рурални туризам процветао још у време короне и практично од тада има тренд раста. О његовом развоју најбоље говори податак да, осим Војводине и западне Србије, односно околине Ужица, Чајетине, Ивањице, Косјерића, Ариља, у којима је био зачетак сеоског туризма, све више посета има и у селима источне и јужне Србије, посебно у општинама на Старој планини, пре свега са пиротске стране. Kао нове дестинације за рурални туризам треба споменути и околину Власине, Фрушку гору, Ириг и села у околини Вршца.

– Највећи број регистрованих сеоских туристичких домаћинстава у овом тренутку, према подацима е-туристе, имамо у околини Горњег Милановца, али први пут се отварају такви објекти на местима где их до сада није било, на пример на Пештери. Наравно, много их је и у ивањичком крају, око Старе планине, свуда по Србији – каже Мемић. Из Министарства туризма и омладине поручују да наша земља прати светске трендове у овом смислу, јер иако то није било очекивано, и даље расте број људи који се окрећу здравом животу, боравку на селу и уживању у туризму који је пред нама, а није био препознат до сада. Министар каже да је недавно спроведено истраживање показало да туристи у градовима, бањским местима проведу у просеку две до три ноћи, а у сеоским домаћинствима пет и више дана.

– Сеоских лепота имамо у изобиљу. Наш план је да у наредном периоду брендирамо српско село, али и да га понудимо као туристички производ посетиоцима у време Експа. Радимо на развоју софтвера и апликације на којој ће бити комплетна понуда сеоских домаћинстава, као и списак свих водича како би се посете лакше организовале. Поента је да укључимо целу туристичку привреду места, а ново је и то што ће посетиоци касније моћи да се повезују са произвођачима са ових локација и наставе да наручују домаће производе које су пробали док су боравили у селима – каже наш саговорник. Иначе министар Мемић додаје да је у току и припрема једног новог јавног позива за све оне који желе да улажу више новца у пројекте руралног туризма. За сада све зависи од тога да ли ће бити новца у буџету, али начелно идеја је да онима који желе да улажу до милион евра у пројекте развоја села држава дотира од 20 до 25 одсто средстава.

– Све зависи од тога да ли ћемо имати новца, али и сама идеја нас радује јер ће показати пре свега младима, а и свима другима који су заинтересовани за село у туризму да је ово посао који може да буде врло исплатив целе године. Држава планира да брендира српско село и то тако што ће у наредном периоду најпре дефинисати овај појам у целини, а онда би у наредном периоду комисије могле да раде свој посао.

– Ово је прилика да привучемо већи број домаћих туриста. За сада већини наших грађана одмор подразумева одлазак на море у иностранство, али верујемо да би многи радо проводили и квалитетан одмор у нашим селима, ако би то значило продужен викенд на чистом ваздуху, уз здраву храну и по повољним ценама – додаје Мемић и подсећа да би се тако многи одмарали чешће и у било које доба године. Већ сада сеоска туристичка домаћинства која раде у Србији бележе попуњеност током целе године, а не само сезонски, а то је оно што нам треба. Из Министарства туризма додају да нису само они ти који деле субвенције када је реч о сеоским домаћинствима него и остала министарства, те да је број дотација свакако значајан и даје подстрек онима који би да се баве туризмом у српским селима.