Србија каже „да” дигиталној детоксикацији

Свест о важности здравља је веома јака широм Европе – чак 96 одсто грађана сматра да је здрав начин живота важан за њих, подаци су најновијег здравственог извештаја компаније Штада за 2025. годину. Ипак, иако скоро сви теже здравом начину живота, само половина Европљана (51 одсто) сматра да успева да живи здраво. „Шта ћемо са преосталих 49 процената који то не успевају”, упитано је на недавно одржаној конференцији у Берлину у Немачкој, на којој су представљени резултати Штадиног здравственог истраживања.

Свој начин живота најздравијим оцењују Шпанци (68 одсто), а према подацима Евростата, грађани ове државе такође имају и најдужи животни век на континенту. Изнад европског просека је и Србија, у којој 60 процената грађана каже да је доброг физичког здравља и наша земља по томе заузима осмо место од укупно 22 европске земље обухваћене истраживањем. Међутим, само 37 одсто наших грађана води здрав начин живота, по чему смо 20. у Европи. А као главне препреке томе наводе недостатак мотивације и времена, што мучи и остале Европљане.

„За мене је узбудљиво да вођење здравијег и срећнијег живота није повезано са старењем људи већ са чињеницом да су млади ти који се хране здравије, не пију алкохол и више спавају”, казао је Питер Голдшмит, генерални директор групе Штада. у оквиру које послује и фармацеутска кућа „Хемофарм”. Подаци се, тврди, разликују од земље до земље, али здрав начин живота јесте тренд Европљана.

„Нема више социјалног притиска да ако изађете морате да конзумирате алкохолна пића”, оценио је Голдшмит.

С друге стране, како је указао, други је тренд – пораст корисника друштвених мрежа који кажу да их то чини срећнима.

„А на крају спавају мање, имају мање пријатеља, а провођење времена на телефону и таблету ствара физичке проблеме и стрес”, закључио је Голдшмит.

Његове речи поткрепљују подаци из извештаја према којима половина грађана Европе није заинтересована за детокс од друштвених мрежа. Међу 50 одсто оних који не желе да се одвоје од друштвених мрежа девет процената каже да када би то урадили осећали би се изолованим, а остали да би то њихов живот учинило стреснијим, да би били забринути што не прате актуелна дешавања. С друге стране, 36 одсто Европљана каже да је заинтересовано за дигитални детокс, а грађани наше земље су најспремнији да се упусте у то. У стопу их прате Ирци и Бугари.

„Најмање спремни да се одрекну друштвених мрежа су Холанђани, Белгијанци и Французи. Млађе генерације су више заинтересоване за дигитални детокс, као и жене и особе које воде рачуна о превентивним здравственим мерама. Интересовање опада с годинама. Велика је вероватноћа да су млађе генерације већ претерано присутне на друштвеним медијима, што су и ранија истраживања показала”, закључено је у извештају Штаде.

Штадин извештај показује да здрав начин живота ређе успевају да воде они који су забринути за финансије у односу на оне који немају тих брига. „Ментално здравље и економска ситуација и даље су кључни фактори који утичу на здравље појединца и стварају додатне препреке за боље здравље. Такође, веза између финансијских и менталних проблема је неоспорна – они који се суочавају са новчаним потешкоћама имају далеко већу вероватноћу да ће искусити синдром сагоревања и мање су склони да своје ментално здравље опишу као добро у поређењу с онима који немају финансијских брига”, наведено је у извештају.

Такође, неки неки од кључних закључака овогодишњег истраживања су да Европљани занемарују ментално здравље и да многи избегавају да траже стручну помоћ. И превенција је занемарена иако су превентивне здравствене мере широко доступне у већини држава, као и да је брига о здрављу искрена – али да акција понекада касни.

Земље учеснице истраживања су: Аустрија, Белгија, Бугарска, Чешка Република, Данска, Француска, Немачка, Мађарска, Ирска, Италија, Казахстан, Холандија, Пољска, Португалија, Румунија, Србија, Словачка, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Уједињено Краљевство и Узбекистан.

Млади су отворенији за здравствене консултације са АИ

Мушкарци, грађани старији од 55 година, али и они са добрим физичким здрављем знатно више верују својим изабраним лекарима. Насупрот њима, најмлађе генерације више верују здравственим „инфлуенсерима” на друштвеним мрежама, али и вештачкој интелигенцији. На питање да ли би прихватили здравствене савете или консултације са АИ (вештачком интелигенцијом) скоро 40 одсто Европљана одговорио је потврдно, показао је Штадин Здравствени извештај за 2025. годину. У томе предњаче грађани скандинавских земаља и Немачке, али и Србије, Румуније, Словачке, Мађарске и Казахстана.

Занемарена превенција

Најзадовољнији здравственим системом своје земље су грађани Белгије, Швајцарске и Данске. С друге стране, грађани Мађарске су најнезадовољнији у Европи, а прате их Бугари, Ирци, Словаци, Казахстанци, али и Срби. Када је реч о нашој земљи, подаци показују да је прилично ниско веровање у праведност здравственог система као и у поверење у систем у случају озбиљне болести. Србија је на 17. од 22 места у Европи по питању задовољства превентивним здравственим услугама али је и на 15. месту у погледу самосталног предузимања превентивних здравствених мера. Такође, одрасли у нашој земљи нису баш марљиви у одласку на превентивне прегледе (55 одсто иде редовно на прегледе, по чему смо на 20. месту у Европи), а тек 41 одсто грађана сматра такве прегледе важним и разумним за одлазак.

Велбиинг постаје све важнији

Штадино истраживање показује да расте употреба суплемената међу Европљанима, а најчешће се користе за подршку имуносистему и за енергију, односно виталност. Њихова популарност показује тренд проактивног приступа здрављу, са циљем превенције болести и побољшања квалитета живота усред савремених стресова. „Ипак, огледало има два лица. И даље је значајан број оних који конзумирају производе или спроводе активности које су штетне по њихово здравље. Чак 77 одсто грађана Европе свакодневно пије кафу или енергетска пића, док 34 процента конзумира алкохол”, наведено је у истраживању. Зависност од друштвених мрежа је, указано је, проблем за 32 одсто грађана Европе, док 31 проценат свакодневно пуши цигаре/електронске цигаре или вејпује. Више од четвртине каже да претерано вежба или конзумира храну у огромним количинама, док 22 одсто узима лекове против болова. Око пет одсто Европљана конзумира лаке дроге, док је тешке дроге пробало њих три одсто.