Srbija kaže „da” digitalnoj detoksikaciji

Svest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope – čak 96 odsto građana smatra da je zdrav način života važan za njih, podaci su najnovijeg zdravstvenog izveštaja kompanije Štada za 2025. godinu. Ipak, iako skoro svi teže zdravom načinu života, samo polovina Evropljana (51 odsto) smatra da uspeva da živi zdravo. „Šta ćemo sa preostalih 49 procenata koji to ne uspevaju”, upitano je na nedavno održanoj konferenciji u Berlinu u Nemačkoj, na kojoj su predstavljeni rezultati Štadinog zdravstvenog istraživanja.

Svoj način života najzdravijim ocenjuju Španci (68 odsto), a prema podacima Evrostata, građani ove države takođe imaju i najduži životni vek na kontinentu. Iznad evropskog proseka je i Srbija, u kojoj 60 procenata građana kaže da je dobrog fizičkog zdravlja i naša zemlja po tome zauzima osmo mesto od ukupno 22 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem. Međutim, samo 37 odsto naših građana vodi zdrav način života, po čemu smo 20. u Evropi. A kao glavne prepreke tome navode nedostatak motivacije i vremena, što muči i ostale Evropljane.

„Za mene je uzbudljivo da vođenje zdravijeg i srećnijeg života nije povezano sa starenjem ljudi već sa činjenicom da su mladi ti koji se hrane zdravije, ne piju alkohol i više spavaju”, kazao je Piter Goldšmit, generalni direktor grupe Štada. u okviru koje posluje i farmaceutska kuća „Hemofarm”. Podaci se, tvrdi, razlikuju od zemlje do zemlje, ali zdrav način života jeste trend Evropljana.

„Nema više socijalnog pritiska da ako izađete morate da konzumirate alkoholna pića”, ocenio je Goldšmit.

S druge strane, kako je ukazao, drugi je trend – porast korisnika društvenih mreža koji kažu da ih to čini srećnima.

„A na kraju spavaju manje, imaju manje prijatelja, a provođenje vremena na telefonu i tabletu stvara fizičke probleme i stres”, zaključio je Goldšmit.

Njegove reči potkrepljuju podaci iz izveštaja prema kojima polovina građana Evrope nije zainteresovana za detoks od društvenih mreža. Među 50 odsto onih koji ne žele da se odvoje od društvenih mreža devet procenata kaže da kada bi to uradili osećali bi se izolovanim, a ostali da bi to njihov život učinilo stresnijim, da bi bili zabrinuti što ne prate aktuelna dešavanja. S druge strane, 36 odsto Evropljana kaže da je zainteresovano za digitalni detoks, a građani naše zemlje su najspremniji da se upuste u to. U stopu ih prate Irci i Bugari.

„Najmanje spremni da se odreknu društvenih mreža su Holanđani, Belgijanci i Francuzi. Mlađe generacije su više zainteresovane za digitalni detoks, kao i žene i osobe koje vode računa o preventivnim zdravstvenim merama. Interesovanje opada s godinama. Velika je verovatnoća da su mlađe generacije već preterano prisutne na društvenim medijima, što su i ranija istraživanja pokazala”, zaključeno je u izveštaju Štade.

Štadin izveštaj pokazuje da zdrav način života ređe uspevaju da vode oni koji su zabrinuti za finansije u odnosu na one koji nemaju tih briga. „Mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje. Takođe, veza između finansijskih i mentalnih problema je neosporna – oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja i manje su skloni da svoje mentalno zdravlje opišu kao dobro u poređenju s onima koji nemaju finansijskih briga”, navedeno je u izveštaju.

Takođe, neki neki od ključnih zaključaka ovogodišnjeg istraživanja su da Evropljani zanemaruju mentalno zdravlje i da mnogi izbegavaju da traže stručnu pomoć. I prevencija je zanemarena iako su preventivne zdravstvene mere široko dostupne u većini država, kao i da je briga o zdravlju iskrena – ali da akcija ponekada kasni.

Zemlje učesnice istraživanja su: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka Republika, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Irska, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Srbija, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Uzbekistan.

Mladi su otvoreniji za zdravstvene konsultacije sa AI

Muškarci, građani stariji od 55 godina, ali i oni sa dobrim fizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima. Nasuprot njima, najmlađe generacije više veruju zdravstvenim „influenserima” na društvenim mrežama, ali i veštačkoj inteligenciji. Na pitanje da li bi prihvatili zdravstvene savete ili konsultacije sa AI (veštačkom inteligencijom) skoro 40 odsto Evropljana odgovorio je potvrdno, pokazao je Štadin Zdravstveni izveštaj za 2025. godinu. U tome prednjače građani skandinavskih zemalja i Nemačke, ali i Srbije, Rumunije, Slovačke, Mađarske i Kazahstana.

Zanemarena prevencija

Najzadovoljniji zdravstvenim sistemom svoje zemlje su građani Belgije, Švajcarske i Danske. S druge strane, građani Mađarske su najnezadovoljniji u Evropi, a prate ih Bugari, Irci, Slovaci, Kazahstanci, ali i Srbi. Kada je reč o našoj zemlji, podaci pokazuju da je prilično nisko verovanje u pravednost zdravstvenog sistema kao i u poverenje u sistem u slučaju ozbiljne bolesti. Srbija je na 17. od 22 mesta u Evropi po pitanju zadovoljstva preventivnim zdravstvenim uslugama ali je i na 15. mestu u pogledu samostalnog preduzimanja preventivnih zdravstvenih mera. Takođe, odrasli u našoj zemlji nisu baš marljivi u odlasku na preventivne preglede (55 odsto ide redovno na preglede, po čemu smo na 20. mestu u Evropi), a tek 41 odsto građana smatra takve preglede važnim i razumnim za odlazak.

Velbiing postaje sve važniji

Štadino istraživanje pokazuje da raste upotreba suplemenata među Evropljanima, a najčešće se koriste za podršku imunosistemu i za energiju, odnosno vitalnost. Njihova popularnost pokazuje trend proaktivnog pristupa zdravlju, sa ciljem prevencije bolesti i poboljšanja kvaliteta života usred savremenih stresova. „Ipak, ogledalo ima dva lica. I dalje je značajan broj onih koji konzumiraju proizvode ili sprovode aktivnosti koje su štetne po njihovo zdravlje. Čak 77 odsto građana Evrope svakodnevno pije kafu ili energetska pića, dok 34 procenta konzumira alkohol”, navedeno je u istraživanju. Zavisnost od društvenih mreža je, ukazano je, problem za 32 odsto građana Evrope, dok 31 procenat svakodnevno puši cigare/elektronske cigare ili vejpuje. Više od četvrtine kaže da preterano vežba ili konzumira hranu u ogromnim količinama, dok 22 odsto uzima lekove protiv bolova. Oko pet odsto Evropljana konzumira lake droge, dok je teške droge probalo njih tri odsto.