Словенци их избрисали а Срби заборавили

Узбудљива прича о генералу Рудолфу Мајстеру и његовим војницима који су одбранили и утврдили северне границе Краљевине Срба Хрвата и Словенаца непосредно после Великог рата коначно је укоричена у књигу под називом „Не(о)правдано заборављени“.

Генерал Рудолф Мајстер био је официр војске Краљевине СХС, почасни ађутант Његовог краљевског величанства, државник, визионар и песник. Његов живот био је посвећен борби за утврђивање граница новонастале краљевнине, слободу словенских земаља и очување њиховог идентитета у кључним историјским тренуцима

У историјској студији која обилује новим, ексклузивним, досад необјављеним и запостављеним подацима из Војног архива у Београду, адвокат и писац Предраг Савић одсликава лик Рудофа Мајстера, који је заједно са тек ослобођеним Србима-логорашима бранио и сачувао северне границе јужнословенске краљевине непосредно после Првог светског рата.

Ова књига је подсетник на оне који су избрисани из званичне историје, за оне чије гробове нико не посећује, заборављене саборце генерала Мајстера – српске добровољце.

То су људи који су прошли кроз пакао аустроугарских казамата где је смрт била свакодневна појава, а они су упркос патњама и уместо да се врате својим кућама, пронашли снаге да стану у одбрану Марибора, Љубљане и северних и западних граница нове државе.

Њихова жртва и лојалност држави остали су неправедно потиснути из колективног памћења због небриге, прећуткивања, из дневнополитичких или идеолошких разлога

Словенија је после стицања независности била свесна шта је генерал Мајстер учинио за Словенију, утврђујући границе Краљевине СХС он је утврдио и данашње границе њихове држава.

Због тога је 23. новембар проглашен државним празником – Дан генерала Рудолфа Мајстера.

„На жалост, херојска дела његових српских добровољаца су заборављена. Прилика је да то исправимо. Срби су на просторима данашње Словеније живели вековима, од 15. века живе као аутохтони народ у Белој Крајини. Српски староседеоци су присутни  у општини Чрномељ. После Првог светског рата дошло је до нових селидби Срба у Словенију. Углавном су то били Срби који су радили на државним пословима, као војници, полицајци,  учитељи, судије и радници. Колико Срба данас има у Словенији – нико не зна прецизно. По неким проценама  у прошлости их је било 100 хиљада, а неки тврде чак и 150 хиљада. Према попису из 2002. године у Словенији је живело 38.964  Срба. Наредни попис 2011. није дозвољавао национално и верско изјашњавање, рекао је Александар Влајковић на промоцији књиге у Београду и подсетио да је српска заједница у Словенији најбројнија, али једино Италијани и Мађари имају статус националне мањине.

„У сагледавању снажне личности генерала Рудолфа Мајстера има застрањивања: у Словенији се он доживљава као национални борац, а у другим крајевима бивше југословенске државе као велики борац за Југославију. У Словенији, нарочито откад је она стекла државност и потпуну независност 1991. године, однеговане у Југославији, на словеначкој друштвеној сцени инсистира се на доказивању словеначке аутохтоне борбе за независност и суверенитет и док су били део Аустро-угарске монархије.

Из тог разлога истиче се улога локалног националног борца Рудолфа Мајстера, али уз недопустиво и срамотно прећуткивање и тотално занемаривање улоге српских бораца под његовом командом и других српских јединица у ослобађању, одбрани и успостављању северних граница јужнословенске државе, које ће после постати словеначке државне границе,“ сматра др Јован Јањић.

„Поштујемо што Словенија поштује своје јунаке. Славећи свог великог борца Рудолфа Мајстера, верујемо да ће се увидети и дело његових бораца и сабораца у другим јединицама које су ослободиле словеначке националне просторе у Велико рату, а што ће бити темељ потоње словеначке државности. Србија не тражи ништа за оно што је дала, ми само очекујемо да се поштује и истински вреднују жртве које је наш народ поднео и оно што је кроз своју историју стварао, да се не сахрани, него да се негује историјска истина,“ каже Јањић.

Аутор књиге Предраг Савић каже да је испричао причу о једној часној борби и историјској неправди према српским добровољцима.

„На нама је да је вратимо у колективно сећање, као што су Словенци вратили генерала Рудолфа Мајстера, којег данас славе као националног хероја. Kњига доноси нова сазнања о улози Мајстерових синова, Хрвоја и Борута, који су као припадници Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) хапшени од стране Гестапоа и заточени у логору. Након рата они су били политички дискредитовани, што је додатно утицало на вишедеценијску тишину о њиховом оцу.“

Књига обилује великим бројем фотографија и оригиналних докумената и факсимила, који се први пут јавно појављују и објављују, што јој даје посебан ексклузивитет.