Ратна пропаганда и глуви телефони

Дипломатска игра „глувих телефона” прожета ратном пропагандом не посустаје у актуелним односима Индије и Пакистана, приближавајући овај регион евентуалном оружаном сукобу. Док Њу Делхи инсистира да Исламабад преузме акцију против пакистанске групе Лашкар-е-Таиба, осумњичене да стоји иза терористичких напада у Мумбају, с друге стране, Пакистан „уверава” да ће наставити борбу против тероризма, али да Индија мора да му проследи доказе о умешаности пакистанских елемената у терористичке нападе у којима је убијено 179 особа.

Пакистански парламент позвао је, резолуцијом усвојеном јуче, Индију да позитивно одговори на понуду Исламабада за сарадњу у истрази поводом напада у Мумбају. Доњи дом парламента у Исламабаду је и осудио „ратну пропаганду у ситуацији у којој рат није опција, с обзиром на нуклеарне капацитете двеју земаља”, апелујући на Њу Делхи да покаже уздржаност и не промовише активности које би могле да угрозе мир у региону.

Иако је и дан раније индијски премијер Манмохан Синг позвао Исламабад да не шири „ратну хистерију”, ове земље, као и њихови медији, управо све чине да створе предратну атмосферу. С једне стране, начелник генералштаба индијске војске генерал Дипак Капур јуче је био у провери оперативне спремности трупа на Сијаћен глечеру и спорним подручјима Џаму и Кашмир на граници са Пакистаном. С друге стране, пакистански премијер Јусуф Раза Гилани, који је већ најавио спремност државе за рат, каже да је индијска влада под јаким притиском јавности због обавештајних пропуста тако да сада тражи „жртвеног јарца”.

„Не верујем да ће доћи до рата, али, ако уђу у такву авантуру, пакистански народ ће бити јединствен. Све снаге у Пакистану су уједињене”, рекао је пакистански премијер у току посете граду Лахору у близини границе са Индијом.

Премијер је још раније рекао да су пакистанске оружане снаге у потпуности спремне да бране земљу, а јуче су индијске новинске агенције пренеле вест да су индијски системи одбране спремни за било који напад – биолошки, хемијски или нуклеарни. Из водећег индијског института за истраживање и развој одбрамбених система саопштено је да су произведени бункери који могу сачувати људе од радијације, као и интегрисана склоништа са системима за заштиту од радијације и рано обавештавање о ваздушним нападима. Осим тога, овај институт је представио и нови ракетни систем, који је способан да уништи противничку ракету у ваздуху у пречнику до 50 километара.

И Индија и Пакистан су у протеклих седам година повећали, како број људства под наоружањем, тако и број ратних авиона, нуклеарних глава и укупну потрошњу на војску. Иако Индија броји 1.414.000 активних војника а Пакистан 619.000, у односу на број становника пакистанска војска је процентуално већа. Према процени вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије, Пакистан има и 302.000 људи у паравојним снагама, а Индија око 1.293.300.

Процењује се да Индија поседује од 70 до 100 нуклеарних ракета, а Пакистан око 40, при чему поједини војни аналитичари у својим проценама дуплирају ове бројке. Регионална трка у наоружању протеклих година довела је до тога да је Индија број ратних авиона повећала са 738 на 1.330, а Пакистан са 353 на 530.

Иако светски медији процењују да је рат мало вероватан, аналитичари увелико разматрају како би евентуални рат утицао на Индију и Пакистан. Ратни вихор би у обе земље увећао талас патриотизма и националног јединства, што би нашкодило цивилној влади у Исламабаду која би морати да доноси тешке војне одлуке.

Иако су талибани обећали помоћ пакистанској војски у евентуалном рату са Индијом, то би значило да би Исламабад морао да одустане од борбе против тероризма, коју води као савезник САД, али и да би се повећала опасност од сукоба на авганистанско-пакистанској граници.

Међутим, пензионисани индијски генерал и безбедносни експерт Ашок Мехта очекује да ће размена оштрих речи трајати све док Индија кроз дипломатске канале Пакистану не пружи доказ да су у нападе у Мумбају умешани управо пакистански терористи. Он додаје да је изб избијање рата - мало вероватно.