Ајатоласи спасавају Нетанјахуа

Бенјамин Нетанјаху је после дебакла са Хамасом спасавао своју политичку каријеру продужавањем рата у Гази, а сада процењује да би након проглашеног тријумфа над Ираном могао да иде на изборе и још једном изађе као победник.

Нетанјаху је фактички покренуо кампању одлазећи за Ришон Лецион, упориште његовог десничарског Ликуда, јужно од Тел Авива. Обилазио је рушевине остале иза иранске ракете, грлио жену чија је родитељска кућа том приликом страдала и зауставио се у оближњој радњици да би купио сендвич од фалафела, што је у израелској политичкој традицији равно миловању беба током кампање на Западу.

Нетанјаху је много пута до сада показао да је маестро преживљавања, а краткотрајни рат са Ираном му даје прилику да себе још једном представи као храброг и одлучног спаситеља нације. Кренуо је међу бираче први пут од времена великих протеста 2023, када је био оптуживан да је диктатор који жели да правосудни систем стави под контролу своје извршне власти.

Нетанјаху, који је са 17 година на власти премијер са најдужим стажом у историји Израела, по свему судећи жели и седми мандат. Да ли ће га добити, не зависи само од успеха иранске операције већ и од судбине рата у Гази и повратка преосталих талаца. Ванредни или редовни избори октобра 2026?

Премијеров Ликуд је, показују истраживања направљена уочи напада на Иран, после пада рејтинга након Хамасовог напада 7. октобра 2023. поново најпопуларнија странка у земљи, која је током две последње деценије отишла удесно. Безбедносна ситуација се од тада поправила. Либански Хезболаси су десетковани, Газа је разорена, промењен је режим у Сирији, а иранска претња значајно неутралисана.

Противници упозоравају да постоје и друга питања која премијеру не иду наруку: процеси који се против њега воде због оптужби за корупцију, оштар сукоб у вези са питањем да ли ултра ортодоксни Јевреји треба да служе војску, растући трошкови живота. Покушај да се влада обори замало није успео само дан пре него што је покренута акција против Ирана.

У фрагментисаном свету израелског друштва и политике не значи да би Ликуд добио јасну већину од 61 места у Кнесету. Истраживања кажу да би, када би се избори одржавали сада, Ликуд добио 26 мандата – четири више него месец дана раније, али шест мање од садашњег броја посланика. Нетанјаху би поново морао да се ослони на коалицију са радикално конзервативним партијама које чине најдеснију владу од успостављања јеврејске државе 1948.

Опозиција се око Ирана поделила, угрожен је доскора уједињени фронт који је наступао под слоганом „Само не Биби”, а да би евентуално победила, морала би да се удружи са странкама два милиона израелских Арапа, што је у временима рата у Гази готово анатема за већину бирача.

Девет месеци протеста због реформе судства и разорни ратови са Хамасом и Хезболасима оштро су поделили Израел, али током оружаног конфликта са Ираном премијер је добио готово неподељену подршку свих са политичког спектра. Опозициони лидер и бивши премијер Јаир Лапид одустао је од стратегије да владу напада као нелегитимну. Исто су учинили и бивши начелници Генералштаба Бени Ганц и Гади Елсенкот.

Противници попут бившег министра одбране и спољних послова Авигдора Либермана више не могу да описују премијера као „кукавицу” који се годинама устручавао да нападне иранска нуклеарна постројења. Нити да потцењује савезништво са САД, као у време администрације Џозефа Бајдена. Премијер рачуна да подршка коју је добио од Доналда Трампа може да оснажи његове шансе.

Трамп је чак позвао да се одустане од тужби које су судови подигли оптужујући Нетанјахуа за корупцију. Назвао га је „великим херојем”, а судске процесе описао као политички мотивисан „хорор шоу”, што је несумњиво подигло премијеров углед код бирача код којих је председник САД веома популаран због помоћи у ослобађању неких Хамасових талаца и због слања стратешких бомбардера Б-2 на три иранске нуклеарне локације.

Опозиција је љутито реаговала на ову Трампову интервенцију, сматрајући да је недопустиво да се меша у унутрашњу политику Израела, који посматра као амерички протекторат.

Нетанјаху има у плану да још поправи свој имиџ тешко нарушен чињеницом да није успео да спречи најкрвавији напад у историји Израела, када је Хамас октобра 2023. убио више од 1.200 Јевреја, а 250 одвео у заточеништво, у којем се налазе још 53 таоца.

Премијер жели нормализацију односа са Саудијском Арабијом. Трамп је у завршним данима свог првог мандата 2020. лансирао Аврамове споразуме, који су довели до успостављања дипломатских односа са три арапске земље – Емиратима, Бахреином и Мароком – али је двор у Ријаду био опрезнији, па сада нормализацију условљава израелским окончањем рата у Гази и отварањем перспектива за независну палестинску државу.

Прича о изборима била је готово незамислива пре месец дана. Кнесет одлази на тромесечни распуст, а премијер користи време да се регрупише како опозиција на почетку јесењег заседања не би могла да га изненади. Канал 12 тврди да Нетанјаху хоће изборе, али да се још није одлучио. Он је на раскршћу. Његови милитантни партнери захтевају да уништи Хамас, што није успео за 20 месеци рата. Трамп тражи крај конфликта и Нетанјахуу обећава мир са најутицајнијом арапском земљом – Саудијском Арабијом – и другима које би следиле краљевину.

Био би то велики успех за Нетанјахуа. Својеврсни печат његових месијанских амбиција да овенчан славом уђе у историју Израела, јеврејског народа и ционизма. Проблем је што он сваку ситуацију жели да преокрене у сопствену корист, да избегне одговорност, а наплати добитак.

„Све је код њега опортунистички и све је трансакција”, каже професор Јоси Мекелгерг из лондонског Чатам хауса. Колико ће дуго Нетанјаху остати на власти – и даље је питање без одговора.