МАРКО ВИДОЈКОВИЋ

Србија уопште не би ни требало да има војску. У случају напада споља (Хрвати, Румуни, Албанци, Црногорци, Македонци, Мађари, Босанци) народ би се сигурно боље сам организовао и боље одбранио него што би то могла наша деморалисана војска, склона поразима, понижењима, алкохолизму и самоубиствима. Потпуном демилитаризацијом земље успели бисмо да избегнемо улазак у Партнерство за мир и НАТО, а самим тим бисмо уштедели и гомилу новца који се из буџета даје за војску и који нам је неопходан да бисмо испунили НАТО стандарде. Укидање војске би представљало и израз добре воље према околним државама, које су због нас у прошлости доста трпеле, а снови о насилном преузимању насилним путем изгубљених територија, били би разбијени, можда и заувек. Послове које тренутно обавља војска (помагање око поплава, гашење пожара, борба против птичјег грипа) обављала би полиција, која је и овако већ на себе преузела једини војни задатак наше војске – чување државних граница.

Друга опција је потпуно професионална војска од неколико десетина хиљада људи и према овој опцији тренутно идемо. Ни ово није лоше, с обзиром на то да ће млађе генерације бити поштеђене трауме служења војног рока. Није у питању само давање држави шест месеци свог кратког живота, већ је у питању и оно шта се човеку у војсци дешава. Нико не воли да чисти чучавце. Нико не воли да буде убијен на стражи. Нико не воли да се примитивци деру на њега. Нико не воли што ће да изгуби посао док глуми како покушава да чува наш миран сан. Зато је боље да за све то макар прима плату. Стога одмах прелазим на закључак.

Не дајмо штеточинама које су нас довеле на руб истребљења да то и даље раде. Што пре треба да се суочимо са чињеницом да је наша војска пре свега огроман прождрљивац новца, а уз то и наследник губитничке ЈНА, који чак не може више да спроведе у дело ни ону комунистичку идеју да ће тек војска од неког да начини човека. Наша војска је тренутно у стању да од свог војника направи алкохоличара, наркомана, инвалида или, на крају крајева, леш. Чак и да се ништа не промени у човеку који је одслужио војску, једно је сигурно – држава му је отела најмање шест месеци живота. Кад научимо да гледамо унапред, а не уназад, можда ћемо постати нормално друштво.